Недеља
11. новембар
1. СВЕТИ ДУХ У СТАРОЗАВЕТНОМ ДОБУ
а. Којом посебном приликом у Мојсијевом животу је дело Светог Духа било приметно? 4. Мојсијева 11:16,17,25.
„Слично ученицима на дан Педесетнице, они (седамдесет старешина) су били 'обучени у силу с висине.' Господ је хтео да их на тај начин припреми за њихово дело и да им укаже част пред збором, како би народ имао поверење у њих као у Богом изабране људе који су имали да деле власт са Мојсијем при управљању Израиљем.“ – Патријарси и пророци, 394.
б. На који начин је Бог водио Исуса Навина и припремио га за његово дело? 4. Мојсијева 27:18; 5. Мојсијева 34:9; 31:22,23.
„(Исус Навин) је био најсвечаније посвећен за важан позив који га је чекао – да попут верног пастира води израиљски народ. 'А Исус син Навин беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповеди Господ преко Мојсија' (5. Мојсијева 34:9).“ – Spiritual Gifts, vol. 4a, p. 56.
Понедељак
12. новембар
2. У ДАНИМА АПОСТОЛА
а. Како су први ученици задобили силу потребну за остваривање еванђеоског налога? Јован 20:21-23; Марко 16:20.
„Христос је надахнуо ученике својим Духом да би могли вршити своје дужности у вези са црквом. Поверавао им је најсветији аманет и желео да добро схвате да се то дело не може извршити без Светог Духа.
„Свети Дух је дах духовног живота у души. Примање Духа је примање Христовог живота. Он прожима примаоца својствима Христовим. Само они које Бог на тај начин учи, у којима се одражава унутрашње деловање Духа и у чијем се животу испољава Христов живот, могу представљати Заједницу и вршити службу у њој.“ – Жеља векова, 782.
„Налог који је Христос дао својим ученицима они су верно испунили. Кад су ти гласници крста пошли да објављују јеванђеље, открила се слава Божја какву смртни људи до тада нису видели. Захваљујући сарадњи божанског Духа, апостоли су извршили дело које је потресло свет.“ – Дела апостола, 449.
б. Шта је прва црква чинила како би духовно напредовала? Дела 2:42.
„Од дана Педесетнице па све до данас, Утешитељ је упућиван свима који су се потпуно посветили Господу и Његовој служби. Свети Дух је долазио као саветник, просветитељ, вођа и сведок свима који су примили Христа као личног Спаситеља. Уколико су верници ходили у приснијој вези с Богом, утолико су јасније и силније сведочили о љубави и спасоносној милости свог Искупитеља.“ – Дела апостола, 36.
„Престанимо да гледамо себе, гледајмо Онога од кога долазе све врлине. Нико од нас не може себе учинити бољим, зато је потребно да дођемо Исусу онакви какви јесмо, искрено желећи да се очистимо од сваке мрље и прљавштине греха и да примимо дар Светога Духа... Живом вером се можемо ослонити на Његово обећање, јер знамо да је рекао: 'Ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна' (Исаија 1:18).“ – Reflecting Christ, p. 213.
Уторак
13. новембар
3. ЖИВА, РАСТУЋА ЦРКВА
а. У чему је била снага ране цркве? Дела 4:32; 2:46,47 (први део).
„Сваки хришћанин је у свом брату видео божанско обличје доброте и љубави. Један интерес је постао важнији од свих других, један предмет такмичења потиснуо је све друге. Једина тежња верника била је да у карактеру постану слични Христу и да раде на проширењу Његовог царства.“ – 8. Сведочанство, 21.
б. Како је јединство међу верницима утицало на дело јеванђеља? Дела 4:33; 2:47 (последњи део).
„Ученици нису тражили тај благослов само за себе. Њих је притискао терет за душе. Јеванђеље је требало однети у све крајеве света и они су тражили да им се да сила коју је Христос обећао. Тада се излио Свети Дух и за један дан су обраћене хиљаде душа.“ – 8. Сведочанство, 22.
ц. Како и ми можемо имати исти тај дух јединства? Где то започиње? Филибљанима 2:3.
„Што се више приближавамо Христу бићемо ближи један другоме. Бог се прославља кад се Његов народ сједини у заједничком раду.“ – Темељи срећнога дома, 145.
„Мислите о Господу Исусу, о Његовим заслугама и Његовој љубави, а не покушавајте да проналазите недостатке и бавите се погрешкама које су други учинили. Призивајте у сећање оно што је достојно вашег признања и ваше похвале; и ако сте пре жељно откривали недостатке код других, сада још жељније признајте и похвалите оно што је добро. Када бисте критиковали сами себе, можда бисте пронашли исто тако негативне мане као и оне које сте видели код других. И зато се трудимо непрестано да јачамо једни друге у нашој најсветијој вери.“ – Our High Calling, p. 232.
„Док настојимо да друге приведемо Христу, осећајући у молитви терет одговорности за њихове душе, и наше срце ће брже куцати под животворним утицајем милости Божје; божанска ревност ће још више распламсати наша осећања; наш хришћански живот биће стварнији, озбиљнији и сав прожет молитвама.“ – Христове очигледне поуке, 315.
Среда
14. новембар
4. ПОВЕРЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ
а. Шта је постало неопходно када је црква порасла? Дела 6:1,2.
„Под мудрим руководством апостола, који су радили сложно у сили Светог Духа, дело поверено гласницима јеванђеља брзо је напредовало. Заједница се непрестано повећавала, и тај пораст броја чланова доносио је све веће бреме одговорности онима који су водили дело. Ниједан човек или група људи нису могли носити то бреме, а да тиме не угрозе будући развој Заједнице. Требало је дакле извршити поделу дужности и одговорности, које је у почетку верно вршило неколико њих. Један део одговорности које су до тада носили углавном сами, апостоли су сад морали да пренесу на друге.
„Пошто су сазвали збор верника, апостоли вођени Светим Духом изнели су план за бољу организацију свих делотворних снага Заједнице. Дошло је време, саопштили су апостоли, да духовни служитељи који воде надзор над Заједницом буду ослобођени дужности расподеле милостиње сиромасима и сличних терета, да би се изричито посветили делу проповедања јеванђеља.“ – Дела апостола, 64.
б. По ком основу су бирани нови службеници цркве? Дела 6:3,4. Ко треба да руводи у таквим питањима? Дела 13:2; 20:28.
„Наименовање ове седморице (ђакона) за надзор над посебном граном јеванђеоског дела показало се као велика благодат за Заједницу. Ти служитељи су савесно водили бригу о потребама појединаца и о општим материјалним интересима Заједнице, те су својим мудрим управљањем и побожним примером били од велике помоћи осталим одговорним сарадницима у повезивању различитих интереса Заједнице у једну јединствену целину.“ – Дела апостола, 64, 65.
„Господ је у својој мудрости одредио да посредством чланства у Заједници као хришћанског братства сви верници буду међусобно присно везани, верник са верником, скупштина са скупштином. Тако ће људско оруђе бити оспособљено да сарађује с божанским. Свако биће се мора потчинити Светом Духу и сви верници се морају сјединити у организованим и добро усмереним напорима, да би свету однели радосну поруку о милости Божјој.“ – Дела апостола, 120.
Четвртак
15. новембар
5. ПОТРЕБА ЗА БОЖАНСКИМ УТИЦАЈЕМ
а. Како Свети Дух треба да утиче на оне који поучавају друге из Божје Речи? 1. Коринћанима 2:1-4,10-13.
б. Који су били услови примања дара који је Христос обећао својим следбеницима кроз векове? Дела 2:38,39; 5:32. Зашто данас не примамо потпуније овај дар?
„Сведочим својој браћи и сестрама да је Христова црква, ма како била слаба и несавршена, једини предмет на земљи коме Он поклања своју највећу пажњу. И док свој позив да дође к Њему и прими спасење упућује целоме свету, и овлашћује своје анђеле да пруже божанску помоћ свакој души која Му прилази у покајању и понизности, дотле настава лично преко Духа Светога усред своје цркве.“ – Сведочанство за проповеднике, 1.
„Христос је изјавио да ће божански утицај Духа бити до краја с Његовим следбеницима. Али то обећање није цењено онако како је требало бити; зато се ни његово испуњење није видело онако какво је могло бити. Мало се мислило на обећање Духа и последице су биле само такве како што се могло очекивати – духовна суша, духовна тама, духовно опадање и смрт. Посвећује се пажња мање важним питањима и зато божанска сила, која је неопходна за развој и напредак Заједнице и која би собом донела и све друге благодати, недостаје, мада је понуђена у свом неограниченом изобиљу.“ – 8. Сведочанство, 23.
Петак
16. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како је Бог признао седамдесет старешина као своје изабране гласнике у Мојсијево време?
2. Зашто је Христос дунуо свој Дух на ученике? Какав значај то има за нас данас?
3. Шта нам је неопходно пре него што Бог излије свог Духа на цркву данас?
4. Како Свети Дух помаже у организовању цркве?
5. Зашто Дух нема већи утицај у цркви данас?