Недеља
2. децембар
1. ЈА САМ ПРАВИ ЧОКОТ
а. Којом сликом се Исус користио како би описао духовни однос између себе, Оца и ученика? Јован 15:1.
„(Христос) се послужио сликом чокота како бисмо се, гледајући га, сетили Његових драгоцених поука. Ако се правилно протумачи, природа је огледало божанске моћи.
„Христос је указао на чокот и његове гране: Ја вам пружам ову поуку како бисте схватили мој однос према вама, и вашу повезаност са мном.“ – The Upward Look, p. 182.
б. Која библијска поука је повезана са чокотом? Псалам 80:8,9.
„Јевреји су одувек сматрали да је чокот најплеменитија садница и да је симбол свега што је снажно, изврсно и плодоносно. Израиљ је био приказан као чокот који је Бог засадио у обећаној земљи. Своју наду на спасење Јевреји су заснивали на својој вези са тим чокотом. Али Исус каже: Ја сам прави чокот. Немојте мислити да ћете захваљујући својој вези са Израиљем постати учесници у животу Божјем и наследници Његових обећања. Само се кроз Мене добија духовни живот.“ – Жеља векова, 654.
Понедељак
3. децембар
2. МОЈ ОТАЦ ЈЕ ВИНОГРАДАР
а. Којој поуци о зависности нас учи чокот, кроз Христов пример? Јован 5:19; 14:10.
„Уместо да изабере љупку палму, величанствени кедар или снажни храст, Исус је, да би симболично приказао себе, узео чокот који се превија тражећи ослонац. Палма, кедар и храст могу сами стајати. Њима није потребна никаква подршка. Али чокот, да би своје лозе усмерио ка небу и сунцу, мора имати неки ослонац. Тако се Христос у свом људском обличју ослањао на божанску силу.“ – Жеља векова, 654.
б. Колико је поверење имао Христос да ће Отац задовољити све Његове потребе? Јован 5:30; 1. Петрова 5:7.
„Христос је толико био одбацио сваку сенку себичности да није правио никакве планове за себе. Он је прихватио планове које је Бог одредио за Њега, а Отац је из дана у дан откривао своје намере.“ – Жеља векова, 188.
„Када се Исус пробудио да се супротстави бури, био је савршено миран. У Његовим речима и у Његовом изгледу није било ни трага страха, пошто у Његовом срцу није било страха. Али Он тада није располагао силом свемоћи. Није био миран као 'Господар земље, мора и неба.' Он се те силе одрекао, рекавши: 'Ја не могу ништа чинити сам од себе' (Јован 5:30). Уздао се у Очеву моћ. Мир Му је дала вера у Божју љубав и бригу – и сила те речи која је умирила буру била је сила Божја.“ – Жеља векова, 318.
ц. Чему нас поука о чокоту учи о Очевом карактеру? Ис. 27:2,3.
„На бреговима Палестине је наш небески Отац засадио божански Чокот, а сам Он је виноградар. Лепота тог Чокота привукла је многе и они су признали да је Он заиста божанског порекла. Али је јеврејским поглаварима Он изгледао 'као корен из суве земље.' Они су Га ишчупали, изломили и бацили под своје грешне ноге. Њихова је намера била да Га заувек униште. Али небески Виноградар никад није изгубио из вида свој 'мили сад.' И кад су људи сматрали да су Га уништили, Он Га је узео и поново засадио са друге стране зида. Чокот се више није видео. Био је скривен од сурових напада људи. Али Му 'се огранци раширише сврх зида.' Они су представљали Чокот.“ – Жеља векова, 655.
Уторак
4. децембар
3. ВИ СТЕ ГРАНЕ
а. Шта је свакој грани потребно КАКО би расла и доносила род? Јован 15:5.
„Ово духовно сродство може се успоставити само посредством личне вере. Таква вера, с наше стране, мора се одржавати у потпуној оданости, савршеном поверењу и потпуној посвећености. Своју вољу морамо у потпуности потчинити вољи Божјој, а своја осећања, жеље, интересе и своју част ставити у службу царству Христовом и интересима Његовог дела; стално морамо примати Христову милост и одавати Му дужну захвалност.“ – 5. Сведочанство, 211.
„Трајност јединства са Христом постиже се само живом вером; свако друго јединство мора пропасти. Христос је прво изабрао нас, плативши наше искупљење неизмерном ценом; и сваки прави верник бира Христа као првог и последњег и најбољег у свему. Али за такво јединство нешто се мора и жртвовати. Охоло биће, да би ушло у такво јединство, мора да се понизи. Сви који улазе у такву заједницу морају осећати да им је искупљење крвљу Христовом заиста неопходно. Реформу и промену они морају да отпочну у свом срцу. Своју вољу они морају потчинити вољи Божјој. Они морају да се боре не само са спољним него и са унутрашњим тешкоћама. Морају да прођу кроз мучни процес одвајања исто тако као и кроз процес припајања. Да бисмо дошли у јединство с Христом морамо победити охолост, себичност, таштину, љубав према свету – грех у сваком његовом облику. Разлог што је хришћански живот за многе тако жалосно мучан и тежак, што су тако нестални и колебљиви управо је у томе што они покушавају да се припоје Христу, док нису претходно раскинули са својим вољеним идолима.“ – 5. Сведочанство, 213.
б. Како Христос борави у нама? Јован 15:7; 14:16-18,23.
„Својом речју, 'која је Господ свима', Христос живи у својим ученицима. То је она иста животна веза која је симболично приказана узимањем Његовог тела и Његове крви. Христове речи су дух и живот. Прихватајући те речи, ми примамо живот Чокота. Онда живимо 'о свакој речи која излази из уста Божјих' (Матеј 4:4).“ – Жеља векова, 657.
„Када смо тако уједињени с Христом, Његове речи остају у нама и ми се не руководимо грчевитим осећањима него начелом које живи и трајно остаје у нама. Речи Христове морамо високо ценити, о њима стално размишљати и чувати их као највећу драгоценост у свом срцу.“ – 4. Сведочанство, 336.
Среда
5. децембар
4. УЧЕСТВОВАЊЕ У БОЖАНСКОЈ ПРИРОДИ
а. Шта ће се догодити док се хранимо Божјом Речју, поштујући њена начела у свом животу? Јован 17:17; 1. Петрова 1:22,23; 2. Петрова 1:4.
„Кад се хране Његовом речју, људи увиђају да је она дух и живот. Реч уништава оно што је урођено, земаљску природу, и даје нови живот у Христу Исусу. Свети Дух долази души као Утешитељ. Помоћу Његове милости која преображује, у ученику се огледа Божји лик, и он постаје ново биће. Љубав долази на место мржње, а срце прима божанску сличност.“ – Жеља векова, 375.
„Молите се да силна енергија Светог Духа, са свом својом оживљујућом, обнављајућом и преображујућом силом, попут електричног шока потресе грехом паралисану душу таквом снагом, да сваки нерв затрепери новим животом и да цело људско биће из његовог духовног мртвила и земаљске чулности врати у стање духовног здравља. Тако ћете постати учесници у божанској природи, избегнувши изопаченост која преплављује свет због задовољавања чулних пожуда; и у вашој души одражаваће се обличје Онога чијим ранама се исцелисте.“ – 5. Сведочанство, 247.
б. Каква ће бити природа гране животно повезане са чокотом? Римљанима 11:16; 6:22.
„Повезаност чокота са лозом, рекао је (Христос), представља везу коју ћете непрекидно одржавати са Мном. Калем се припоји на живи чокот, и влакно по влакно, жилу по жилу, ураста у чокот. Живот чокота постаје живот лозе, тако душа, мртва услед преступа и греха, добија живот кроз везу са Христом. Та веза се ствара вером у Њега као у личног Спаситеља. Грешник уједињује своју немоћ са Христовом снагом, своју празнину са Христовим обиљем, своју слабост са Христовом непролазном моћи. Он тада добија Христов ум. Примивши људску природу, Христос је дошао у додир са нашим људским особинама да бисмо ми могли доћи у додир са Његовим божанским својствима. На тај начин преко Светог Духа човек постаје учесник у божанској природи, и бива примљен 'у Љубазноме.'“ – Жеља векова, 655.
„Док одржавамо тако присну повезаност са Христом, Он преузима на себе наше грехе, а нама приписује своју праведност. С Њим се поступа као са кривцем нас ради, да бисмо Његовим заслугама ми били оправдани пред Богом.“ – 5. Сведочанство, 212.
Четвртак
6. децембар
5. РОДИТИ МНОГИ РОД
а. Колико стална мора да буде наша веза са Христом кроз Светог Духа? Јеврејима 3:14.
„То није никакав случајан додир, никаква пролазна веза. Лоза постаје саставни део живог чокота. Из корена се неометано и непрекидно преносе у лозу живот, снага и плодност. Ако се одвоји од чокота, лоза не може живети. Исто тако, рекао је Исус, ви не можете живети одвојено од Мене. Живот који сте добили од Мене може се одржати једино непрекидном заједницом са Мном. Без Мене не можете савладати ниједан грех, не можете се одупрети ниједном искушењу.“ – Жеља векова, 655.
б. Шта ће се спонтано појавити у животу гране животно повезане са чокотом? Јован 15:8; Галатима 5:22,23.
„Бити у Христу значи живу, озбиљну, освежавајућу веру која ради кроз љубав и чисти душу. То значи стално примање Христовог духа, живот безрезервне предаје Његовој служби. Тамо где постоји ово једин¬ство, појавиће се добра дела. Живот чокота показаће се у мири¬сном воћу на лозама. Стално снабдевање Христовом милошћу благо¬словиће вас и учинити вас благословом, док не будете могли рећи с Павлом: 'С Христом се разапех. А ја више не живим, него живи у мени Христос' (Галатима 2:19,20).“ – That I May Know Him, p. 132.
„Кад живимо вером у Сина Божјег, плодови Духа ће се огледати у нашем свакодневном животу и ниједан од њих неће нам недостајати.“ – Жеља векова, 656.
Петак
7. децембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како једино примамо духовни живот?
2. Чему нас чокот учи о поверењу које можемо имати у Бога?
3. Који је један од разлога што хришћански живот сматрамо тако тешким?
4. Како једино можемо бити учесници у животу чокота?
5. Шта је неопходно како би хришћанин донео многи род?