Back to top

Sabbath Bible Lessons

Ризница истине (I) – Расуђивање са нашим Творцем

 <<    >> 
Лекција 8 Субота, 25. фебруар 2023.

Прикован на Његов крст

„И избрисавши писмо уредбе која беше против нас, и то узевши са среде прикова га на крсту.“ – Колошанима 2:14.

„Закон од десет заповести на снази је још увек и остаће кроз сва времена вечности. Престала је само потреба да се приносе жртве и приноси кад су се симболи и стварност срели у смрти Христовој. У Њему је сенка ишчезла пред суштином. Јагње Божје представљало је потпуну и савршену жртву.“ – Коментари библијских текстова, 733.

Предлажемо да прочитате:   Одабране поруке 1, 218-224. 

Недеља 19. фебруар

1. ДРУГИ ЗАКОН

а. Како Библија описује закон који је био против нас и који је био прикован на крст? Колошанима 2:14; Ефесцима 2:15. Будући да је концепт десет заповести постојао и у савршенству едемског врта, како знамо да се овај опис не може односити на тај закон? 1 Мојсијева 1:31.

б. Које су неки од нарочитих елемената садржаних у овом обредном закону? Колошанима 2:16,21. Јесу ли ове суботе и други закони повезани са изворним моралним законом датим приликом стварања – или су само сенка догађаја који треба да се догоди у будућности, након што су су те уредбе донете? Колошанима 2:17.

„Благословивши седми дан, Бог је још у Едему поставио успомену на своје дело стварања. Субота је била предана Адаму, оцу и представнику целе људске породице. Празновањем суботе би сви становници земље требало да изразе своју захвалност према Богу и признање да је Он њихов Творац и законити Владар, а они да су дело Његових руку и поданици Његове власти. Ова установа, као нарочити празник сећања и успомене, дата је целом човечанству. У њој нема ничега што би представљало сен, нити пак нечег што би се ограничавало само на један народ.“ – Патријарси и пророци, 21.


Понедељак 20. фебруар

2. ОБРЕДНИ ЗАКОН

а. Да ли се те ствари које су била сенка каснијег догађаја заиста називају законом – и ако да, који је то закон? Јеврејима 10:1.

„Божји народ, који Он назива својим драгоценим благом, привилегован је двоструким системом закона – моралним и церемонијалним или обредним. Први, указујући на стварање, подсећа на Бога живога који је створио свет, чији захтеви су обавезни за све људе и у Старом и у Новом завету, и који ће постојати кроз сва времена вечности. Други, дат због тога што је човек прекршио морални закон, послушношћу израженом у жртвама и приносима, указивао је на будуће искупљење. Између првог и другог постоји јасна и одређена разлика.“ – Коментари библијских текстова, 687.

б. Иако су Јевреји били научени жртвовању животиња, како би се илустровала (предсказала) жртва Јагњета Божјег које је требало да дође, шта је требало схватити? Јеврејима 10:2-4,6.

„Сам Христос је био оснивач јеврејског система богослужења, у којем су видљиви симболи и церемоније указивали на духовне и небеске стварности. Многи не схватају право значење тих жртава и тако се велика истина — да је опроштење греха омогућено само кроз Христа, губи из вида. Умножавањем жртвених приноса, крвљу жртвованих јунаца и јараца грех се није могао уклонити.“ – Коментари библијских текстова, 815.

ц. Шта једино има моћ да нас очисти од кривице греха? 1 Јованова 1:7.

„У свакој закланој и на олтар принесеној жртви, у свакој обредној церемонији... налази се поука да се опроштај греха може добити само крвљу Христовом.“ – Коментари библијских текстова, 815.

„Смрт Исуса Христа подигла је завесу и правом плимом светлости обасјала вековно уређење јеврејског верског система. Да Христос није умро, цео овај систем би био бесмислен. Јевреји су одбацили Христа и зато је цео систем њихове вере за њих остао неодређен, необјашњив и нејасан. Они су обредном систему сенки и симбола, који је у Христу нашао своје остварење, придавали исту важност као и закону од десет заповести, који није био никаква сенка, већ стварност, трајна као и Јеховин престо.“ – Коментари библијских текстова, 692.


Уторак 21. фебруар

3. ЦЕРЕМОНИЈАЛНИ СИСТЕМ

а. Ко је био међу првима који су на овај начин жртвовали животиње? 1 Мојсијева 3:21,24; 4:2-4; Јеврејима 11:4.

„Приношење жртава прописао је сам Бог. То је имало за циљ да човека стално подсећа на његов грех и да га наведе на кајање и јавно испољавање вере у обећаног Спаситеља и да палом људском роду стално и живо предочава свечану истину да је грех узрок смрти. За Адама је приношење прве жртве било изузетно болна и мучна церемонија. Морао је подићи своју руку да би одузео живот који је само Бог могао даровати. Тада је први пут видео смрт, а знао је да ни човек ни животиња не би морали умрети, да је он остао послушан Богу. Кад је заклао невину животињу за жртву, задрхтао је при помисли да се због његовог греха мора пролити крв пречистог и безазленог Божјег Јагњета. Тај призор је у изазвао у њему дубље и живље разумевање величине његовог преступа који је могао бити отклоњен једино испаштањем и смрћу љубљеног Сина Божјег. И он се дивио неизмерној доброти која је могла дати такав откуп за спас грешника. Звезда наде је заблистала, осветлила тамну и страшну будућност и спасла га од потпуног очајања.“ – Патријарси и пророци, 46.

б. Који се систем је касније развијен, пошто народ није разумео план спасења на гори Синај? 2 Мојсијева 25:8.

ц. Зашто је проливање крви било неопходно? Јеврејима 9:22. Шта је жртвено јагње представљало? 1 Коринћанима 5:7; 1 Петрова 1:19; Јован 1:29.

„Он је своје слушаоце, помоћу сенки и симбола церемонијалног закона, довео до Христа – Његовог распећа, првосвештеничке службе и светиње у којој служи – великог циља чија се сенка појавила још у јеврејском периоду. Он, Месија, представљао је остварење свих обредних жртава. Апостол је указао на то да ће, по ономе што су говорили пророци и по општем схватању Јевреја, Месија доћи из лозе Аврама и Давида. Затим је пратио Његово порекло, од великог патријарха Аврама, преко цара псалмисте. Из Светих списа доказао је какви ће бити карактер и дела обећаног Месије, као и начин на који ће Га људи прихватити и како ће се према Њему односити на овој земљи, по сведочанству верних пророка. Показао је да су и ова пророчанства испуњена у животу, служби и смрти Исуса, и да је стога Он заиста Искупитељ света.“ – Скетцхес Фром тхе Лифе оф Паул, 103, 104.


Среда 22. фебруар

4. ЗАШТО ЈЕ УКИНУТ?

а. У шта су Израиљци веровали као у своју наду на спасење све док су церемоније редовно обављање у храму? Исаија 1:10-15.

„Син Божји је средиште великог плана искупљења који обухвата цео систем. Он је 'Јагње заклано од постања света.' Он је Искупитељ палих синова и кћери Адама у свим вековима људског кушања... Христос је суштина или срж чија је сенка представљена у некадашњем систему. Када је Христос умро, сенке су нестале. При Његовој смрти систем симбола је укинут, али Божји закон, због чијег је преступа план спасења постао неопходан, учињен је великим и славним. Јеванђеље је бил0 добра вест за Адама, Ноја, Аврама и Мојсија; јер им је приказало долазећег Спаситеља.“ – Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Фебруарy 20, 1893.

„Јерусалим је био јеврејска метропола, а управо тамо могле су се наћи највећа искључивост и нетрпељивост. Јеврејски хришћани који су живели у непосредној близини храма природно би допустили свом уму да се осврне на посебна преимућства која су Јевреји као народ имали. Када су видели како се хришћанство удаљава од церемонија и традиција јудаизма, када су схватили да ће нарочита светост која је одликовала јеврејске ритуале ускоро бити изгубљена из вида у светлости нове религије, многи су се са огорчењем подигли против Павла као против онога који је, у великој мери, био узрок ових промена... Неки су веома ревновали за церемонијални закон.“ – Скетцхес Фром тхе Лифе оф Паул, 71.

б. Шта је Бог захтевао уместо свих церемонијалних жртава? Исаија 1:16-18; Псалам 51:17-19.

ц. Шта нам, кроз Христову крв, доноси план спасења, што жртвени систем није могао да учини? Дела 4:12; Јеврејима 7:28,19.

„Хришћанина сада обасјава јаснија и славнија светлост. Они који су живели пре Христовог доласка вером су очекивали да Он дође, али оно за шта су они морали да се држе вером, за нас је сигурност; јер ми знамо да је Христос дошао, као што су пророци најавили. И за нас је исто тако неопходно да имамо веру у свог Искупитеља, који је дошао на земљу и жртвовао се за нас, као што је нашим прецима било неопходно да верују у Искупитеља који ће доћи, а чија су предслика биле њихове жртве и приноси.“ – Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Фебруарy 20, 1893.


Четвртак 23. фебруар

5. ДА ЛИ НАМ ЈЕ ДАНАС ПОТРЕБАН ЦЕРЕМОНИЈАЛНИ ЗАКОН?

а. Зашто у Библији налазимо запис о церемонијалном закону? 2 Тимотију 3:16.

б. Шта Исус данас ради на небу? Јеврејима 8:1-5; 3:1.

ц. Шта ми треба да чинимо будући да је овај нови систем активно на снази на небу? Јеврејима 4:14-16.

„Христова је жеља била да ученицима остави обред који им је управо био потребан – да их ослободи од ритуала и церемонија које су они до тада поштовали и сматрали битним, а који су прихватањем јеванђеља изгубили сваку силу. Настављање тих обреда и церемонија била би увреда за Јехову.“ – Коментари библијских текстова, 560.

„Гласници крста морају се наоружати будношћу и молитвом, ићи у вери храбро напред, радећи увек у име Христово. Они морају уздизати Христа као човековог посредника у небеској светињи, као Јединога у коме су усредсређене све жртве из Старог завета и чијом жртвом искупљења могу преступници Божјег закона поново примити мир и опроштај.“ – Дела апостола, 173.


Петак 24. фебруар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Како знамо да субота – седми дан – није садржана у сенкама Старог завета?

2. Које су карактеристичне одлике два закона – моралног и церемонијалног?

3. Због толико учесталих смрти, који став смо изгубили када животиња умре?

4. Шта је Јеврејима који су живели близу храма отежавало схватање да је церемонијални систем укинут?

5. Какву корист данас имамо од проучавања службе у светињи?

 <<    >>