Back to top

Sabbath Bible Lessons

Ризница истине (I) – Расуђивање са нашим Творцем

 <<    >> 
Лекција 7 Субота, 18. фебруар 2023.

Тајна јеванђеља

„Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, нада славе.“ – Колошанима 1:27.

„Његово поступање с нама и побуде које Га на то покрећу можемо разумети до те мере да у томе препознамо повезаност бескрајне љубави и милости са безграничном силом. Његове намере можемо да схватимо у толикој мери колико је за нас добро да то знамо; за све што је изнад тога морамо се с пуним поверењем ослонити на силу Свемогућега, љубав и мудрост Оца и сувереног Владара над свим што постоји.“ – 5. Сведочанство, 656.

Предлажемо да прочитате:   Васпитање, 152-156. 

Недеља 12. фебруар

1. ПИСМО ЈЕ ТЕШКО РАЗУМЕТИ

а. Шта Петар примећује о неким Павловим записима? 2 Петрова 3:14-17. Шта ми треба да схватимо по питању неких ствари у Светим списима? 5 Мојсијева 29:29.

„Људи изузетних умних и духовних способности посветили су читав живот претраживању светих списа у молитви, па ипак у Библији још увек има много делова који нису сасвим испитани. Неки стихови се никад неће моћи у потпуности разумети све док их сам Христос у будућем животу не буде објаснио. Има тајни које људима још увек нису откривене, исказа које људски ум није у стању да усклади. Непријатељ настоји да изазове расправљање о овим тачкама, које је боље и не претресати.“ – Слуге јеванђеља, 281.

б. Са којим ставом морамо приступити Светим списима? Јован 7:17.

„Дух којим прилазите испитивању Писма одлучује ко ће вам бити помоћник у том проучавању. Анђели видела биће уз оне који у понизности срца траже божанску помоћ. Али ако се Библија отвара са непоштовањем, са осећањем надмености, ако је срце испуњено предрасудом, онда је поред вас сотона који ће јасне изјаве Божје Речи изнети пред вас у изопаченом светлу.“ – Сведочанства за проповеднике, 86.


Понедељак 13. фебруар

2. РАСПОЗНАВАЊЕ ТАЈНИ

а. Које нарочите ствари је Бог открио Павлу са циљем да их он даље подели са целим светом? Римљанима 16:25,26; Колошанима 1:27.

„Али је за Павла крст био предмет најузвишенијег поштовања. Откако је био заустављен на свом походу као прогонитељ следбеника разапетог Назарећанина, Павле ни за тренутак није престао да уздиже славу крста. У то време било му је дато откривење о бескрајној љубави Божјој, како се она испољила у смрти Христовој и у Павловом животу се извршио чудесан преображај који је све његове планове и животне циљеве довео у склад са оним што је небеско. Од тог тренутка он је постао нови човек у Христу. Из личног искуства знао је да се грешник, кад једном схвати љубав Очеву, која се огледа у жртви Његовог Сина и кад се покори божанском утицају, преображава у срцу и од тог часа Христос за њега постаје све и у свему.“ – Дела апостола, 185.

б. Ако је нешто у Писму тешко разумети, зашто уопште треба да покушавамо да истражимо значење тих записа? 2 Тимотију 3:16,17.

„Цео Христов крст прекривен је прекором и срамотом, а ипак он за човека представља наду на живот и узвишење. Нико не може да схвати тајну побожности докле год се стиди да понесе Христов крст. Нико неће моћи да разуме и цени благослове које је Христос обезбедио за човека, плативши за то неизмерну цену, уколико није спреман да радосно жртвује земаљска блага како би постао Његов следбеник. Свако самоодрицање и жртва поднесена ради Христа обогаћује онога који даје, а свака патња и укор претрпљен ради Његовог драгог имена увећава коначну радост и вечну награду у царству славе.“ – Цонфронтатион, 93.

ц. Објасни шта нам је потребно како бисмо дошли до исправних закључака. Јован 16:13.

„Без непрекидног вођства Светог Духа, ми смо природно склони да 'изврћемо' или погрешно протумачимо смисао светих списа. Само површно читање Библије често бива бескорисно, а у многим случајевима чак и штетно. Када Реч Божју отварамо без дужног поштовања и без молитве, кад мисли и осећања нису усредсређени на Бога нити су у складу са Његовом вољом, ум бива помрачен сумњом; и таквим проучавањем Библије само још више јача скептицизам. Непријатељ преузима контролу над мислима и наводи их на погрешно тумачење.“ – 5. Сведочанство, 661.


Уторак 14. фебруар

3. ЦАРСКИ МОРАЛНИ ЗАКОН

а. Насупрот уобичајеном веровању, како можемо знати да закон Десет заповести није укинут на крсту? Јаков 2:8,9.

„Многи вероучитељи тврде да је Христос својом смрћу укинуо закон и да су људи од тада ослобођени његових захтева. Има и таквих који га приказују као тежак јарам и насупрот наводном робовању закону истичу неограничену слободу коју могу да уживају под јеванђељем.

„Међутим, пророци и апостоли нису тако гледали на свети Божји закон. Давид каже: 'Ходићу слободно, јер тражим заповести твоје' (Псалам 119:45). Апостол Јаков, који је писао после Христове смрти, указује на Декалог (Десет заповести) као на 'закон царски', 'савршени закон слободе' (Јаков 2:8; 1:25). А писац Откривења, више од пола века после Христовог распећа, изриче нарочити благослов 'онима који творе заповести Његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град' (Откривење 22:14).“ – Велика борба, 415.

„Кад се неко преда Христу, његов дух се доводи у покорност закону, али ово је царски закон који сваког заробљеника проглашава слободним. Кад постане једно са Христом, човек се ослобађа. Предати се вољи Христовој значи поновно успостављање човековог првобитног савршенства.“ – Здравље и срећа, 107.

б. Који закон нам говори да љубимо своје ближње као саме себе? Римљанима 13:9; упореди са 2 Мојсијева 20:1-17.

„Прве четири од десет заповести сажете су у тој једној јединој великој заповести: 'Љуби Господа Бога свог свим срцем својим.' Последњих шест су обухваћене другом заповешћу: 'Љуби ближњег свог као самог себе.' Обе те заповести су израз начела љубави. Немогуће је једну држати, а другу преступати. Ако се Бог налази на месту које Му по праву припада на престолу срца, онда и наш ближњи добија место које му по праву припада. Тада га љубимо као себе самог. И само ако Бога љубимо изнад свега можемо несебично љубити своје ближње...

„На тај начин је Христос поучио своје слушаоце да закон Божји не представља збир посебних одредаба, од којих су неке од великог значаја, док су друге далеко мање важне и могу се некажњено запоставити. Наш Господ приказује прве четири и последњих шест заповести као једну божанску целину и учи нас да се љубав према Богу испољава тиме што се покоравамо свим Његовим заповестима.“ – Жеља векова, 583, 584.


Среда 15. фебруар

4. СУЂЕНИ ПО ЗАКОНУ

а. Објасни далекосежан опсег (Божјег) суда на човечанство. Проповедник 11:9; Римљанима 14:10; 2 Коринћанима 5:10; Јеврејима 9:27.

„Свакоме ће бити суђено према светлости која му је била дана. Господ шаље своје представнике с поруком спасења и све оне који су ту поруку чули сматра одговорнима за став који су заузели према речима Његових слугу. Они који искрено теже за истином потрудиће се да у светлости Речи Божје пажљиво провере учење које им је изнето.“ – Дела апостола, 175.

б. Која норма ће бити коришћена на суду? Јаков 2:12.

ц. О ком закону је ту реч? Јаков 2:11; упореди са 2. Мојсијева 20.

„Христос је у својим учењима показао колико су далекосежна начела закона изговореног на Синају. Он је био жива примена тог закона чија ће начела заувек остати велико мерило праведности – мерило према којем ће се судити свима у велики дан када суд заседне и књиге се отворе.“ – Одабране поруке 1, 202.

„Божји закон је мерило којим ће се на овом суду одмеравати живот и карактер сваког појединог човека. Мудрац вели: 'Бога се бој, и заповести Његове држи, јер је то све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла' (Проповедник 12:13,14). А апостол Јаков саветује своју браћу: 'Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени' (Јаков 2:12).“ – Велика борба, 428.

„Када суд почне заседати и књиге се отворе, а сваки човек буде суђен према ономе што је записано у књигама, тада ће се на каменим плочама, које је Бог сакрио до тог дана, пред светом показати мерила праведности. Тада ће мушкарци и жене видети да је предуслов њиховог спасења послушност савршеном Божјем закону. Нико неће имати изговора за грех. У складу с праведним начелима закона, људи ће примити своју пресуду живота или смрти.“ – Одабране поруке 1, 214.


Четвртак 16. фебруар

5. ЗАКОН КАО УЧИТЕЉ

а. Која је сврха разумевања закона или познавања истине? Јован 3:18-21; Римљанима 7:7.

„Први корак помирења са Богом представља осведочење о сопственом греху. 'Грех је безакоње' (1 Јованова 3:4). 'Кроз закон долази познање греха' (Римљанима 3:20). Да би увидео своју кривицу, грешник мора свој карактер да испитује према Божјем великом мерилу правде. Закон је огледало које човеку показује савршенство једног исправног карактера и омогућује му да разоткрије сопствене недостатке.“ – Велика борба, 416.

б. Откривајући нам наше право стање, шта закон чини са тим сазнањем? Галатима 3:24.

„Постављено ми је питање: Који закон је учитељ? Да би нас, према посланици Галатима, 'водио Христу'. Ја одговарам: И један и други – и церемонијални и морални кодекс од десет заповести.

„Христос представља темељ целокупног јеврејског уређења. Авељева смрт била је последица Кајиновог одбијања да прихвати Божји план у школи послушности, да буде спасен крвљу Исуса Христа, симболично најављиваном приношењем жртава које су указивале на Христа. Кајин је одбио да пролије крв, симбол крви Христове која је требало да се пролије за грехе света. Све те церемоније биле су прописане од Бога и Христос је постао темељ целог тог система. Тако је закон од почетка деловао у својству учитеља наводећи грешна људска бића да размишљају о Христу.“ – Коментари библијских текстова, 718.


Петак 17. фебруар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Колико је важна лична припрема срца за проучавање Библије?

2. Како је могуће на правилан начин разумети нешто тако тајновито као што је јеванђеље о спасењу?

3. Који су разлози схватања да је и после крста Божји закон на снази?

4. Који је узвишени стандард карактера предуслов за вечни живот?

5. Зашто је неопходно да нас закон, наш чувар, доведе Христу?

 <<    >>