Недеља
5. март
1. ОПРАВДАЊЕ
а. Шта примамо од Бога када заиста признамо своје грехе и предамо живот Исусу – било да је то на самом почетку нашег хришћанског живота или на сваком кораку тог пута? Римљанима 3:24-26.
„Адам је пре свог пада, послушношћу према Божјем закону, могао да обликује беспрекоран карактер. Нажалост, он је то пропустио, а због његовог смо греха и ми наследили грешну природу и не можемо сами, било каквим својим напорима, постати праведни. Будући да смо грешни и несвети, не можемо се савршено покоравати светом Божјем закону. Немамо никакве своје правде којом бисмо удовољили захтевима Божјег закона. Међутим, Христос нам је отворио пут за повратак у изгубљену домовину. Живећи на свету усред истих изазова и искушења с којима се и ми сусрећемо, Он је водио безгрешан живот. Умро је за нас и сада нам нуди своју правду, док наше грехе преузима на себе. Ако Му се предате и прихватите Га као свог личног Спаситеља, Његовом ћете заслугом бити проглашени за праведне, ма колико грешан био ваш протекли живот. Ваш је карактер сада замењен Христовим карактером и Бог вас прихвата као да никада нисте згрешили.“ – Пут Христу, 56.
б. Колико дуго ће то путовање трајати? Приче 4:18; Марко 13:13.
Понедељак
6. март
2. РАЗВИЈАЊЕ ХРИШЋАНСКИХ БЛАГОДАТИ
а. Шта осим опроштаја/оправдања Бог још жели да нам подари? 2 Коринћанима 7:1; Јеврејима 6:1; Филибљанима 3:12-14.
„Преображај карактера какав је остварен у Јовановом животу увек је резултат непрекидног одржавања повезаности са Христом. У карактеру појединца могу постојати упадљиви недостаци, али ако тај појединац постане истински ученик Христов, сила божанске милости може да га преобрази и посвети. Проматрајући као у огледалу славу Господњу, такав појединац се мења из славе у славу све док не постане сличан Ономе кога тако одано љуби и обожава.“ – Дела апостола, 421.
„Без Христове милости грешник се налази у безнадежном стању – за њега се не може учинити ништа – али кроз божанску милост човеку се дарује натприродна моћ која делује у уму, срцу и карактеру. Додељивање Христове милости је оно што нам омогућава да разазнамо мрску природу греха и напослетку га истерамо из храма душе.“ – Одабране поруке 1, 352.
„Ништа осим божанске силе није у стању да обнови људско срце и испуни душу Христовом љубављу, која ће се увек испољавати као љубав према онима за које је Он умро. Родови Духа су љубав, радост, мир, дуго трпљење, доброта, вера, кротост и умереност. Када се човек обрати к Богу, добија нови морални укус, нове мотиве који га покрећу и почиње да воли оне ствари које Бог воли јер је његов живот везан за Исусов златним ланцем непромењивих обећања. Љубав, радост, мир и неизрецива захвалност потпуно ће испуњавати душу, и речи онога који је благословен на тај начин биће: 'Милост Твоја чини ме велика' (Псалам 18:35).“ – Одабране поруке 1, 321.
б. Који су неки од корака у развијању хришћанских благодати које су нам потребне на путу за небеско царство? 2 Петрова 1:5-11.
„Те лестве представљају самог Христа који је земљу поново повезао са небом. Својим доњим делом – захваљујући Његовој људској природи – те лестве су чврсто укопане у земљу; док својим врхом – посредством Његовог божанства – допиру до самог Божјег престола. Својом људском природом Христос је пригрлио пали људски род, док се својим божанством чврсто држи престола Божјег. Ми се спасавамо успињући се постепено управо тим лествама; гледајући на Христа и држећи се чврсто Њега, пењемо се корак по корак до Његове висине, тако да Он постаје наша правда, наша мудрост, посвећење и искупљење.“ – 6. Сведочанство, 138.
Уторак
7. март
3. СИЛА КРОЗ БОЖЈУ РЕЧ
а. На који начин Бог просветљује наш ум и тиме чини да на свом хришћанском путу постојано напредујемо? 2 Коринћанима 4:4-6; Псалам 119:105; 3 Мојсијева 20:7,8.
„Онима који своју вољу удруже са вољом Божјом ништа неће бити немогуће. Све што по Божјој заповести треба да се учини, Његовом снагом и може да се учини. За све што од човека тражи, Бог омогућује и извршење.“ – Христове очигледне поуке, 294.
„Савршенство карактера темељи се на ономе шта Христос представља за нас. Ако непрекидно зависимо о заслугама нашег Спаситеља и ходамо Његовим стопама, ми ћемо бити као Он, чисти и неокаљани.
„Наш Спаситељ не захтева ни од кога нешто што није могуће. Он од својих ученика не очекује ништа за чије извршење није вољан да им удели милост и снагу. Он их не би позивао на савршенство да у својој власти нема свако савршенство милости које излива на оне којима је доделио тако високу и свету предност. Он нас уверава да је више вољан да да Духа Светога онима који Га траже од Њега него што су родитељи вољни дати добре дарове својој деци.“ – Тхат И Маy Кноw Хим, 130.
б. Како називамо овај процес хришћанског раста у истини кроз силу Речи? Јован 1:14; 17:17.
„Кад истина постане непоколебљиво животно начело, људи бивају 'прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју живог Бога, која остаје довека.' То новорођење наступа ако се Христос прими као Реч Божја. Кад се божанске истине посредством Светог Духа утисну у срце, стварају се нова схватања, а енергије дотада успаване буде се на сарадњу с Богом.“ – Дела апостола, 390.
„Светост припадника Заједнице је одувек био Божји циљ за Његов народ на овој земљи. Бог их је од самог искона изабрао да буду свети – посвећени само Њему. Дао је свога Сина да умре за њих, да би се посветили послушношћу истини, лишени свих ништарија себичности. Бог од свакога између њих захтева лично залагање и лично предање. Бог ће бити слављен преко оних који тврде да верују у Њега само онда ако они одражавају Његово обличје и буду под контролом Његовог Духа. Тада као сведоци за Спаситеља могу да разглашују шта је све божанска милост учинила за њих.“ – Дела апостола, 422.
Среда
8. март
4. ПОГРЕШНЕ ТВРДЊЕ
а. Размишљајући о светим људима у Библији, шта морамо схватити о задобијању коначне победе? 1 Јованова 1:8,10; Римљанима 7:18; Галатима 6:14.
„Почасти указиване Данилу изазвале су завист водећих људи царства. Председници и кнезови тежили су да пронађу згодну прилику за оптужбу против Данила. 'Али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане' (Данило 6:4).
„Каква се поука овде износи за све хришћане! Оштре очи зависти беху управљене на Данила из дана у дан; њихова будност мржњом изоштрена; ипак ниједна реч или поступак његовог живота није одавала ни трунке зла. Ипак, Данило није тврдио да је свет; радио је нешто далеко боље од тога – живео је животом верности и посвећења.“ – Библијско посвећење, 45, 46.
„Лажно посвећење људе директно одвлачи од Библије. Религија се своди на обичну бајку. Осећања и утисци постају критеријум по коме се они воде. Док тврде да су без греха и хвале се својом праведношћу, они који се сматрају посвећенима уче да су људи слободни да крше Божји закон и да су они који поштују његове прописе искључени из благодати. Излагање захтева закона изазива њихово непријатељство, бес и презир. Тиме они испољавају свој карактер, 'јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може' (Римљанима 8:7).“ – Фаитх анд Wоркс, 53.
б. Да ли веровање у потребу за посвећењем значи да ми треба да заслужимо своје спасење? Јован 14:15; 1 Јованова 3:5,6.
„Правда свој корен има у побожности. Без вере у Бога и одржавања живе повезаности с Њим ниједно људско биће не може бити оправдано. Као што пољско цвеће има свој корен у земљи, и у свом развоју зависи од ваздуха, росе, кише и сунчевих зрака, тако и ми у свему ономе што је неопходно за живот душе у потпуности зависимо од Бога. Снагу да будемо послушни Његовим заповестима добијамо само ако постанемо учесници у Његовој природи. Ниједан човек, био он велики или мали, богат или сиромах, искусан или неискусан, не може пред својим ближњима остати постојан, чист и беспрекоран ако његов живот није скривен са Христом у Богу. Уколико је већа његова активност међу људима, утолико присније у свом срцу треба да буде повезан са Богом.“ – 7. Сведочанство, 171, 172.
Четвртак
9. март
5. ШТА ЈЕ СА ПОСВЕЋЕЊЕМ?
а. Да ли је посвећење – развој хришћанског карактера – по правилу видљиво за појединца у коме се оно одвија? Марко 4:26-29. А за друге?
„Природан и спонтан утицај светог живота, утицај којег често нисмо ни свесни, представља најубедљивију проповед у корист хришћанства. Аргументи, чак и кад су потпуно непобитни, могу изазивати само противљење, али побожан пример има силу којој се нико не може у потпуности одупрети.“ – Дела апостола, 383.
б. Шта показује да је овај раст непрекидан и да никад не смемо да се задовољимо својим напретком и достигнућима? 1 Коринћанима 15:31; Матеј 10:22; Филибљанима 3:12-16.
„Господ жели да сви Његови синови и кћери буду срећни, спокојни и послушни... Вером се може надокнадити сваки недостатак карактера, очистити од сваке нечистоте, исправити свака грешка и развити свака добра особина.“ – Дела апостола, 425.
„Посвећеност није задатак једног тренутка, часа или дана, него дело читавог живота. Она се не стиче несталним налетом осећања, него непрекидним одбацивањем греха и доследним живљењем за Христа. Слабим, повременим напорима зло се не може отклонити, нити се може преобразити карактер. Победити можемо само дугим, устрајним напорима, строгом дисциплином и озбиљном борбом. Ми данас не можемо знати како ће оштра бити наша сутрашња борба. Докле год сотона живи и влада морамо се борити против сопственог 'ја' и греха који нас стално опседају. Докле год живимо, нема предаха ни застоја у борби, нема места до кога кад стигнемо можемо рећи: 'Све сам постигао.' Светост је исход и плод послушности током читавог живота.“ – Дела апостола, 422, 423.
Петак
10. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како нас Бог посматра у тренутку нашег оправдања, када год да се оно догоди?
2. Како нам Бог показује да је Његова жеља за нас више од самог опроштаја?
3. Која је тајна преображаја?
4. Од чега нас одводи лажно посвећење?
5. Како знамо да посвећење обухвата непрекидни раст, целог живота?