Недеља
8. јануар
1. ВОЈНИЦИ КРСТА
а. Чега морамо стално бити свесни док боравимо на овој земљи? 1 Петрова 5:8. Како дакле Павле описује живот хришћанина? 2 Тимотију 2:3.
„Ништа не може бити беспомоћније, ништа не може бити зависније од душе која осећа своју ништавност и потпуно се ослања на заслуге крви разапетог и васкрслог Спаситеља. Хришћански живот је живот ратовања, непрекидне борбе. То је битка и напредовање. Али свако дело послушности Христу, свако самопожртвовано дело ради Њега, свако савладано искушење, свака извојевана победа, корак је у том напредовању до славе коначне победе.“ – Тхат И Маy Кноw Хим, 253.
б. На који начин једино можемо на крају постати победници? Ефесцима 6:11-17.
„Они који су спремни да узму све оружје Божје и да сваког дана нађу времена за побожно размишљање, у молитви и проучавању светих списа одржаваће сталну везу са небом и шириће спасоносан утицај на све који се налазе око њих. Такви ће имати узвишене мисли, племените тежње, јасну представу о истини и о својим дужностима према Богу... Такви ће имати свету смелост да уђу у присутност Свемогућега. Осећајући да их небеска светлост и слава привлаче, они ће кроз присну повезаност и упознавање са Богом постајати све чистији и племенитији. То преимућство може да има сваки прави хришћанин.“ – 5. Сведочанство, 105, 106.
Понедељак
9. јануар
2. СНАГА У РЕЧИ
а. Колико је Реч продорна када је заиста примимо у душу? Јеврејима 4:12.
„Речи надахнућа, дубоко усађене у срце, потећи ће из њега као река живота. Наш Спаситељ се молио да се ум Његових ученика отвори за разумевање Писма. И када год Писмо проучавамо с молитвом, Свети Дух је близу да нам открије значење речи које читамо.“ – Оур Хигх Цаллинг, 205.
„Реч Божја, попут мача оштрог с обе стране, мора да одсече и последње остатке себичности и сопственог 'ја' који се још налазе у нашем карактеру...
„Реч Божја охоле чини смернима, изопачене кроткима и скрушенима, а непокорне послушнима. Грешне навике су човеку природно уткане у његове свакодневне поступке. Али Реч Божја сече и искорењује телесне жеље. Она суди мислима и побудама срца; продире до зглавака и мождине, искорењујући телесне жеље и чинећи људе вољнима да се покоре Господу.“ – Коментари библијских текстова, 805.
б. Којом брзином је Реч у почетку створила небо и земљу? 1 Мојсијева 1:1; Псалам 33:6,9.
ц. Од ког материјала је Бог начинио светове помоћу своје Речи? Јеврејима 11:3. Да ли је, након стварања светова, Бог препустио створења да се брину сами о себи?
„Иста стваралачка енергија којом је створено све што видимо и не видимо још увек делује у одржавању читавог свемира и непрекидним операцијама природе. Рука Божја води планете на њиховим одређеним путевима кроз пространства васионе. Своје бескрајно кружење око сунца земља не наставља под утицајем силе за коју је неразлучиво везана, нити пак обиље својих производа даје сама од себе. И стихије природе налазе се под контролом Речи Божје. 'Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава' (Псалам 147:8). Његовом силом буја вегетација, листа дрвеће и цвета сваки цвет.“ – Савети за родитеље, учитеље и студенте, 152, 153.
Уторак
10. јануар
3. ПРЕПОЗНАВАЊЕ ГРЕХА
а. Која је била Давидова жеља након што је починио грех против Бога и против Витсавеје? Псалам 51:1-4.
б. Кад читамо Давидове изразе покајања сачуване у божанским записима, шта је била његова највећа брига – последице са којима треба да буде суочен или обнављање његовог односа са Богом? Псалам 51:5-10.
„Читаву годину после свога пада Давид је живео у привидној сигурности; никакав спољни знак Божјег негодовања није се могао видети. Али је божанска осуда била над њим. Брзо и сигурно приближавао се дан суда и одмазде који никакво кајање није могло да спречи, наилазиле су његове душевне патње и осећање стида, које ће помрачити читав његов живот на земљи. Сви они који указују на Давидов пример да би умањили кривицу сопствених греха, треба из овог библијског записа да науче колико је мучан пут којим пролази преступник. Чак ако се, као Давид, и врате са свог злог пута, увидеће колико су последице греха још у овом животу горке и тешко сношљиве.“ – Патријарси и пророци, 763.
„Давидово кајање је било искрено и дубоко; он се није трудио да покрије свој преступ. У његовој молитви се не осећа тежња да избегне осуду која му је претила. Напротив, он је схватао тежину своје непослушности према Богу, увиђао да му је душа окаљана и гнушао се на свој грех. Молио се не само за опроштај, већ и за чистоту срца. Давид није у очајању одустао од борбе. Божје обећање намењено грешницима који се кају служило му је као доказ да ће и њему бити опроштено.“ – Патријарси и и пророци, 765.
„Давиду су његови преступи били опроштени зато што је понизио своје срце пред Богом у покајању и скрушеног срца, зато што је веровао да ће Божја обећања о опроштају бити испуњена. Признао је свој грех, покајао се и поновно обратио. Усхићен због уверења о опроштају, ускликнуо је: 'Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен. Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства' (Псалам 32:1,2). Благослов долази због опроштаја; опроштај долази вером да је грех, који смо признали и за који смо се покајали, узео на себе велики Носилац греха. И тако од Христа долазе сви наши благослови. Његова смрт је жртва помирница за наше грехе. Он је велики Посредник преко кога примамо милост и стичемо Божју наклоност.“ – Оур Хигх Цаллинг, 83.
Среда
, 11. јануар
4. СИЛА КОЈА МЕЊА ЉУДСКО СРЦЕ
а. Шта нам даје наду у могућност промене из нечистог, грешног живота у живот чистоте? Јов 14:4; Јеремија 13:23; Језекиљ 36:26,27.
„Истина је да се људи у свом понашању, гледано споља, могу поправити и без обнављајуће Христове силе. Тежња за утицајем у друштву и жеља да стекнемо поштовање људи може нас навести да водимо уредан живот; због самопоштовања можемо избегавати и оно што изгледа да је зло. Великодушно дело може учинити чак и себичан човек. Како ћемо дакле знати на којој смо страни?“ – Пут Христу, 51, 52.
„Бог нам је за борбу против зла које преправљује свет ставио на располагање обилна средства. Библија представља право складиште духовног оружја којим се можемо наоружати и припремити за борбу.“ – Дела апостола, 377.
б. Који је једини начин на који искварено људско срце може бити промењено у срце које се радује праведности? Јован 3:3.
„Оно што су некада мрзели сада воле, а мрзе оно што су некада волели. Охоли и уображени постају кротки и понизни. Ташти и дрски постају озбиљни и ненаметљиви. Пијанице постају трезвени, а разуздани чисти.“ – Пут Христу, 52.
ц. Који су докази те промене? Галатима 5:22,23.
„Стара природа, рођена од крви и воље телесне, не може да наследи царство Божје. Стари путеви, наслеђене склоности и раније навике морају се одбацити; јер се милост Божја не стиче наслеђем. Ново рођење одражава се испољавањем нових побуда, новог укуса и нових склоности. Они који су Духом Светим препорођени у нов живот, постају учесници у божанској природи и у свим навикама и пракси они пружају очевидне доказе о својој живој повезаности са Христом. Ако они који тврде да су хришћани задрже све своје природне мане и склоности, по чему се онда разликују од света? Они истину нису прихватили као нешто што душу посвећује и оплемењује. Они нису наново рођени.“ – Коментари библијских текстова, 700.
Четвртак
12. јануар
5. РОЂЕНИ РЕЧЈУ БОЖЈОМ
а. Шта је то што има силу да направи тако радикалну промену у срцу изопаченог, злог појединца? Римљанима 1:16; Јован 1:1; 15:3; 1 Петрова 1:23.
„Библија је најдивнија од свих историја, јер је она долази од Бога, а не од ограниченог ума. Она нас враћа кроз векове, до почетка свих ствари, приказујући нам историју времена и призора које иначе никада не бисмо спознали. Она открива славу Божју у делу Његовог провиђења које спасава пали свет. Она најједноставнијим језиком приказује моћну силу јеванђеља, која ће, ако је будемо примили, пресећи ланце који вежу људе за сотонине кочије.“ – Фундаменталс оф Цхристиан Едуцатион, 377.
б. Шта Божја Реч подстиче у нама и зашто је то неопходно за живот победе? Римљанима 10:17; 1 Јованова 5:4. Како одржавамо ту победу у у нашем даљем животу? Колошанима 2:6.
„Кад вера једног хришћанина тако прихвати начела истине, та начела постају саставни део бића и покретачка снага живота. Примљена у души, Реч Божја уобличује мисли и утиче на развој карактера.
„Упирући очи вере непрекидно у Исуса, ми постајемо снажнији. Бог ће дати најдрагоценија откривења оном ко је гладан и жедан тога. Такав ће увидети да је Христос његов лични Спаситељ. Кад се хране Његовом Речју, људи увиђају да је она дух и живот. Реч уништава оно што је урођено, земаљску природу, и даје нови живот у Христу Исусу. Свети Дух долази души као Утешитељ. Помоћу Његове милости која преображава, у ученику се огледа Божји лик, и он постаје ново биће. Љубав долази на место мржње, а срце прима божанску сличност.“ – Жеља векова, 374, 375.
Петак
13. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Колико је озбиљна хришћанска борба против зла?
2. Које важно место у овој борби заузима Реч?
3. На који начин је могуће разумети дубину разорне природе греха?
4. Како долази до преображаја душе?
5. На који начин одржавамо нашу везу са Христом?