Недеља
28. април
1. ИЛУСТРАЦИЈЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ
а. Позивајући се на Исаијино пророчанство (Исаија 28:16), како Петар представља Исуса Христа? 1 Петрова 2:4,6.
б. На ком историјском догађају се темељи ова илустрација? 1 Петрова 2:7.
„Приликом изградње Соломуновог храма камење је било потпуно припремљено још у каменолому, и кад је то камење донето... градитељи су морали само да га поставе на место.
„Ниједно оруђе није употребљавано за обликовање камења када је оно донето на место изградње. Један камен неправилног облика донесен је из каменолома и требало је да буде искоришћен у темељу храма. Међутим, градитељи нису могли да му нађу одговарајуће место... Тај камен је тамо стајао неискоришћен, а радници су га заобилазили или се спотицали о њега; овај камен њима је представљао велику сметњу. Он је дуго стајао одбачен. Али када су градитељи морали да положе угаони камен, дуго су узалуд тражили камен одговарајуће величине и снаге... да понесе велики терет који би био стављен на њега. Ако би немудро изабрали камен за ово важно место, безбедност целе грађевине била би угрожена...
„Пажњу градитеља коначно је привукао овај велики камен и они су га брижљиво прегледали. Он је већ прошао све пробе... Одабрали су тај камен, донели га на одређено му место и закључили да је био савршено подесан за њега.“ – The Спирит оф Prophecy 3, 36, 37.
Понедељак
29. април
2. ГЛАВНИ УГАОНИ КАМЕН
а. Иако је Исус Симона назвао „Кифа“, што значи „камен“ (види Јован 1:42; Матеј 16:18,19), зашто Петар није могао бити „стена“ на којој је Христос изградио своју цркву? Матеј 26:73,74; Галатима 2:11-13.
„Петар је увек био брз и спреман на акцију, смео и бескомпромисан; и Христос је у њему видео особине које могу бити од велике вредности за Заједницу.“ – 4 Сведочанство, 464.
„Сам по себи Петар није био стена на којој је црква заснована. Врата пакла су га надвладала када се уз клетву одрекао свог Господа. Црква је изграђена на Ономе кога врата пакла не могу надвладати.“ – Жеља векова, 401.
„Христос није рекао да ће Петар бити стена на којој ће Он изградити своју цркву. Израз који је Он употребио, ’та стена’, односи се на Њега као темељ хришћанске цркве. У Исаији 28:16 налазимо исту тврдњу... То је исти камен о коме говори и Лука 20:17,18... Као и Марко 12:10,11...
„Ови текстови уверљиво доказују да је Христос стена на којој је црква изграђена.“ – The Спирит of Prophecy 2, 272, 273.
б. Наведи доказ да је, уместо темеља цркве, Петар био један од многобројне водеће браће у Заједници. Галатима 2:9; 1 Петрова 5:1; Ефесцима 2:20,21.
„Јаков је председавао савету (види Дела 15) и његова коначна одлука је гласила: ’Зато ја велим да се не дира у незнабошце’...
„Тако је завршена дискусија. Овај пример побија тврђење римокатоличке цркве да је Петар био глава цркве... У Петровом животу нема ничега чиме би се могло доказати да је он био изнад своје браће, као намесник Највишега.“ – Дела апостола, 145.
ц. Кога је Петар сматрао једином чврстом стеном и правим темељем Заједнице? 1 Петрова 2:3-6.
Уторак
30. април
3. КАМЕН СПОТИЦАЊА
а. Наведи једну особину приписану Исусу и како њу треба повезати са вешћу јеванђеља за грешнике. 1 Петрова 2:4 (први део),7.
„Када се са проповедаонице изговарају речи живота, својим срдачним одзивом посведочите да сте поруку примили као са неба. Знам да је то застарели обичај, али ће то бити прилог захвалности Богу за хлеб живота подарен гладној души. Такав одзив надахнућу Светог Духа биће снажан подстицај за вашу душу и право охрабрење за друге. То ће представљати очевидан доказ да у Божјој грађевини постоји живо камење које не престаје да зрачи примљену светлост.“ – 6 Сведочанство, 339.
б. Како знамо да су чак и они који су упознати са садашњом истином у опасности од „спотицања на речи“? Римљанима 9:31-33; 1 Петрова 2:8.
„Господ је у својој великој милости послао једну најдрагоценију вест своме народу преко старешина Вагонера и Џонса (на Генералној конференцији ХАЦ одржаној у Минеаполису 1888. године). Ова вест је требало на најузвишенији начин пред светом да уздигне Спаситеља, једину жртву за грехе целога света. Она представља оправдање кроз веру у Јемца; она позива људе да прихвате Христову правду која се показује у послушности свим Божјим заповестима. Многи су изгубили из вида Исуса. Њихове очи треба управити на Његову божанску личност, на Његове заслуге и Његову постојану љубав према људском роду.“ – Сведочанства за проповеднике, 70.
„Неки су гајили мржњу према онима које је Бог задужио да свету носе једну нарочиту вест. Овај су сотонски посао почели у Минеаполису. Касније, када су схватили и кад су се осведочили деловањем Духа Светога да је та вест од Бога, још више су је омрзли, јер је сведочила против њих. Нису хтела да понизе своја срца и да се покају.“ – Сведочанства за проповеднике, 59.
„Показано ми је веома неповољно стање у којем се налази Божји народ... народ се одваја од Њега и постаје млак. Као народ, адвентисти имају теорију истине, али им недостаје њена спасоносна сила.“ – 1 Сведочанство, 195.
„Порука лаодикијској цркви може се применити на наше стање. Како је јасно приказано стање оних који мисле да имају истину, који се поносе својим познавањем Божје Речи, али се њена посвећујућа сила није показала у њиховом животу!“ – Faith анд Works, 342.
Среда
1. мај
4. БИТИ ЖИВО КАМЕЊЕ
а. Како Петар приказује хришћански раст? 1 Петрова 2:5.
б. Шта значи бити „живо камење“ у Божјој духовној кући? Ефесцима 4:13,15,16. Упореди то са Откривењем 3:1 (последњи део),2.
„Потребно је, дакле, да са тим људима, који су заиста интелигентни, радимо... Унесимо, ако је могуће, то грубо камење у Божју радионицу, где ће се оно исклесати и изглачати, где ће се са њега уклонити грубе ивице, где ће их Божја рука изравнати, стварајући од њих драгоцено камење у Божјем храму, живо камење које зрачи светлошћу. Тако ће моћи да се развију у свети Божји храм.“ – Евангелизам, 431.
„Господ неће прихватити службу која не долази из срца, низ церемонија које су заправо без Христа. Његова деца морају бити живо камење у Божјој грађевини. Када би се сви потпуно предали Богу, када би престали са плановима за забаве, излете и дружења са онима који само траже задовољства, када би проучавали речи... никада не би осећали глад или жеђ за узбуђењем или променом. Ако смо заиста заинтересовани да будемо духовни и ако спасење нашег народа зависи од тога колико смо ми назидани на Вечну Стену, зар нећемо онда радије тражити оно што ће целу грађевину одржавати на главном угаоном камену, како не бисмо били збуњени и непостојани у својој вери?“ – Фундаменталс оф Christian Едуцатион, 461, 462.
ц. Која је најбоља „духовна жртва“ коју можемо принети Богу? 1 Петрова 2:5 (последњи део); Псалам 51:17; 1 Самуилова 15:22 (други део).
„Прилози и жртве паљенице у старозаветном периоду нису били прихватљиви за Бога ако нису били принети у правом духу... Каже Самуило... ’Гле, послушност је боља од претилине овнујске.’ Благослов Божји не може се купити ни за какав новац на овом свету нити се новцем може задобити било каква победа над грехом.
„Многи су спремни на сваку другу жртву само не на оно што се управо од њих тражи, а то је да се одрекну себе и да своју вољу потчине вољи Божјој.“ – 4 Сведочанство, 80, 81.
Четвртак
2. мај
5. ЈЕСМО ЛИ ОНО ШТО ТВРДИМО ДА ЈЕСМО?
а. Које речи из Библије смо склони да хвалисаво примењујемо на себе? 1 Петрова 2:9 (први део),10.
б. На коју се једино групу горепоменути стихови из 1. Петрове 2:9 могу применити? 1 Петрова 2:5,9 (последњи део); Матеј 5:16; Римљанима 2:28,29.
„Онај чији је ум просветљен разумевањем Речи Божје, схвата своју одговорност и према Богу и према свету, и осећа се дужним да своје способности развија до те мере да постигне најбоље резултате; јер на тај начин најбоље доприноси слави Онога који га је позвао ’из таме к чудном виделу свом’ (1. Петрова 2:9). Док расте у благодати и познању Господа Исуса Христа, он је свестан сопствене несавршености и, осећајући своје стварно незнање, непрекидно напреже снаге свога ума како би постао просвећен хришћанин.“ – Савети за родитеље, учитеље и студенте, 27.
„Бог има народ који неће примити жиг звери на своју десну руку или на чело. Бог је свом народу наменио улогу на овој земљи – да одсјајује светлост.“ – The Review анд Хералд, Април 15, 1890.
Петак
3. мај
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како могу бити сигуран да градим на Исусу уместо на својим замислима?
2. Христос је у Петру видео особине које ће бити драгоцене за цркву. Шта ја могу да радим како бих своју цркву учинио бољом?
3. Како могу запасти у опасност да на своје године проведене у верном делу за цркву или свој напредак у разним аспектима реформације гледам као на заслуге за спасење?
4. Шта ме може учинити правим „живим каменом“ у Божјем храму?
5. У чему је разлика између светог, „посебног“ хришћанина и онога ко се само позива на то име?