Недеља
27. мај
1. СУДБИНА ЗАПЕЧАЋЕНА ПРИ СМРТИ
а. Која парабола приказује чињеницу да је судбина појединца запечаћена пре смрти, а према његовом начину живота? Објасни разлику између два човека поменута у параболи и представи поуку коју можемо да извучемо из ње. Лука 16:19-21.
„У параболи о богаташу и сиромашном Лазару, Христос показује да људи у овом животу одлучују о својој вечној судбини... Међутим, ако људи овако пружену прилику пропусте, због задовољавања својих прохтева и жеља, онда се сами одвајају од вечног живота. Никакво накнадно време милости (после смрти) неће им бити дано. Својим личним избором они су створили непремостив јаз између себе и Бога.“ – Христове очигледне поуке, 227.
б. Шта се на крају догодило с богаташем и просјаком? Лука 16:22.
„Сиромах је на овом свету патио из дана у дан, али је своју патњу стрпљиво и мирно подносио. Онда је дошло време да умре и буде сахрањен. Нико није за њим зажалио, али стрпљењем у својим патњама он је, према Христовом сведочанству, издржао пробу своје вере. После смрти – у параболи је приказано тако – као да су га анђели однели у Аврамово наручје.“ – Христове очигледне поуке, 229.
Понедељак
28. мај
2. ИСПРАВЉАЊЕ ПОГРЕШНИХ ИДЕЈА
а. Које је веровање многих својих слушалаца- иако погрешно-Исус искористио како би их поучио важним истинама? У судбини богаташа, коју је истину Исус приказао? Лука 16:23,24.
„У овој параболи Исус сусреће људе на њиховом сопственом тлу. Многи од присутних, који су слушали ово Христово излагање, држали су се учења о такозваном загробном животу – о свесном стању умрлих у периоду између смрти и васкрсења. Спаситељ је познавао њихова схватања, па је своју параболу обликовао тако да би им посредством оваквог расплета, какав су они унапред очекивали, утиснуо у мисли значајне истине. На овај начин, Он је пред своје слушаоце ставио огледало у коме су могли да виде себе и свој прави однос према Богу. Искористио је схватање које је преовладавало код присутних да би истакао мисао коју је нарочито желео да предочи свима – да ниједног човека не треба вредновати по ономе што има јер му је све то у ствари само позајмљено од Бога. Злоупотребом ових дарова, највећи богаташ, или пак геније у интелектуалном погледу, спушта се ниже од најсиромашнијих и најнапаћенијих људи који љубе Бога и уздају се у Њега.“ – Христове очигледне поуке, 230.
б. Шта Библија учи о стању тела и душе у тренутку смрти? Проповедник 9:5,6; Псалам 146:2-4; Јован 11:11.
„Мој ум је често био мучен узалудним напорима да учење о награђивању вечним блаженством, или пак кажњавањем у тренутку смрти, усклади с несумњивом чињеницом о будућем васкрсењу и суду. Ако покојникова душа у тренутку смрти одлази у вечно блаженство, или у вечне паклене муке, чему онда васкрсење овог ништавног и распадљивог тела?
„Ова нова и дивна истина открила ми је разлог због којег су надахнути писци Библије толико истицали васкрсење тела – зато што целокупно покојниково биће спава у гробу. Сад сам јасно схватила да је наш ранији став, о том питању, био погрешан.“ – Life Sketches, 49, 50.
ц. Какав одговор даје Аврам из приче, на богаташеву молбу? Лука 16:25.
„Шта су муке садашњег времена наспрам коначне, вечне славе?“ – The Signs of the Times, December 10, 1885.
Уторак
29. мај
3. ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕНА ПРИЛИКА
а. Коју је додатну потешкоћу констатовао Аврам у овом илустративном разговору? Лука 16:26.
„Питање ’како умрети’, веома је озбиљно, али питање ’како живети’ - далеко је озбиљније. За сваку мисао, за сваку реч и за све што учинимо у животу мораћемо да дамо одговор пред Богом. Оно што од себе учинимо сада, у време кушања и проверавања, то морамо да останемо кроз сву вечност. Смрт доноси распадање тела, али ни у чему не мења карактер. Ни Христов долазак неће да измени наш карактер, него ће само да утврди чињеницу да је свака могућност за промену заувек прошла.“ – V Сведочанство, 441.
б. Коју бригу, раније сасвим занемарену, богаташ сада изражава? Лука 16:27,28. Да ли је Бог оставио нешто недовршено у процесу спасавања?
„На богаташеву молбу да се његовој браћи пошаљу накнадни докази, јасно је речено да се они не би дали убедити чак ни таквим доказима какве је он захтевао. Својим захтевима, он је на индиректан начин добацио прекор самом Богу. То је звучало исто тако као да Му је отворено пребацио: 'Да си ме више и темељитије опомињао, ја данас не бих био овде.' У параболи је приказано као да Аврам у свом одговору на богаташеву молбу каже: 'Твоја браћа су довољно опомињана. Њима је дата светлост, али они не желе да је виде, истина им је јасно изложена, али они неће да чују.'“ – Христове очигледне поуке, 231, 232.
„Када је Бог овом свету даровао Христа, у том једном дару дао је сва блага неба. Није ускратио ништа. Он не може да учини више од онога што је већ учинио како би људе навео на покајање. Он нема никаква резервна средства за њихово спасење.“ – The Review and Herald, September 17, 1901.
ц. Шта треба да нас освести док посматрамо стање у данашњем свету? Јаков 4:14; II Коринћанима 6:2.
„Бог... трпи људе све док и последњи извор који би их навео на покајање не буде исцрпљен. Међутим, Његово стрпљење ипак има границе.“ – The Review and Herald, September 17, 1901.
„Пођи одмах, док време милости још увек траје; пођи у признању и скрушена срца јер Бог радо прашта и једва чека да Му се вратиш. Не усуђуј се да пропустиш још једну могућност.“ – V Свед., 331.
Среда
30. мај
4. БРОЈНА УПОЗОРЕЊА ОДБАЧЕНА
а. Које сведочанство је јеврејски народ најпре одбацио, а које даље доказе је Исус најавио да ће да одбаци? Лука 16:29-31; Јован 5:46,47.
„'Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати' (Лука 16:31). Ове речи су се обистиниле у историји јеврејског народа. Христово последње чудо, којим као да је крунисао сва претходно учињена чудеса, било је васкрсење Лазара из Витаније, који је већ четири дана био у гробу. Јеврејима је на овај начин пружен најнепобитнији доказ о Спаситељевом божанству, али они су и тај доказ одбацили. Лазар је устао из мртвих и пружио им своје лично сведочанство о Христовој сили, али су они отврднули својим срцем за сваки доказ, па су чак помишљали да и Лазара убију, као таквог сведока. (Јован 12:9-11).“ – Христове очигледне поуке, 232.
б. Који су духовни благослови били дати Јеврејима? Римљанима 9:3-5. За какву су злоупотребу тих дарова многи од њих били криви? Лука 12:21.
„Кад је Исус испричао параболу о богаташу и сиромашном Лазару, многи из јеврејског народа налазили су се у бедном стању поменутог богаташа; били су себични и употребљавали Божја добра за лична задовољства припремајући се за пресуду: 'Измерен си на мерила, и нашао си се лак' (Данило 5:27). Богаташ је био почаствован свим овоземаљским и духовним благодатима, али он је одбио да буде Божји сарадник у правилној употреби и примени ових благослова.“ – Христове очигледне поуке, 234.
ц. Како и ми можемо бити у опасности да учинимо исту грешку? Приче 14:31; Захарија 7:10.
„Ако нам Бог даје много овоземаљских добара, то не чини да бисмо их себично нагомилавали, или да бисмо жудели за још већим добитком, већ да бисмо драговољно давали онима који нису толико изобилно благословљени. Ништа толико не крепи дух као радосно и драговољно давање благослова којима нас је Бог даровао. Призор добра учињеног на овај начин и свест да су Господњи благослови савесно употребљени оживљавају душу.“ – The Review and Herald, September 27, 1902.
„Исти пожртвовани дух, који је платио високу цену нашег откупљења, треба да борави у срцу свакога ко постаје судеоник у том небеском дару.“ – Lift Him Up, 278.
Четвртак
31. мај
5. ОПАСНОСТ ОД САМОПОУЗДАЊА
а. Какво самопоуздање је било одлика изабраног Божјег народа у Исусово време? Јован 8:33. Када су они разумели Његову опомену?
„Кад се на Јерусалим сручила страшна несрећа, кад су умирали од глади и свих мука које су их снашле, они су се сетили ових Христових речи и разумели параболу. Све ове патње и страдања они су сами проузроковали занемаривши да Богом даном светлошћу и знањем обасјају свет.“ – Христове очигледне поуке, 236.
б. Која слична обмана погађа и лаодикејце? Откривење 3:16,17.
„И данас, у свету, постоје људи који су праведници у сопственим очима. Они нису прождрљивци ни пијанице, нису ни неверници, али желе да живе за себе, а не за Бога. Он није у њиховим мислима и зато се они сврставају у незнабошце. Кад би им и било могуће да уђу на врата у Божји град, они не би имали никакво право на дрво живота јер кад су Божје заповести, са свим обавезама и захтевима, биле стављене пред њих, они су рекли: 'Не!' Они нису служили Богу овде на земљи, зато неће моћи да му служе ни на другом свету. Они не би могли да живе у Божјем присуству мислећи, при том, да је на неком другом месту боље.
„Учити од Христа значи прихватити Његову милост, која представља Његов карактер. Међутим, они који не цене драгоцене прилике и свете утицаје, који су им понуђени на Земљи, и не искористе их на прави начин, нису подесни да учествују у хваљењу Бога на небу.“ – Христове очигледне поуке, 237, 238.
Петак
1. јун
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Коју поуку пружа ова парабола о животу два човека?
2. Како је Аврамов одговор открио богаташев проблем?
3. Шта је подразумевао богаташев захтев у погледу његове браће?
4. Шта ова парабола учи о тренутним приликама?
5. Самоправедни чланови цркве нису неверници. Зашто су ипак уврштени међу безбожнике?