Back to top

Sabbath Bible Lessons

Параболе највећег Учитеља

 <<    >> 
Лекција 8 Субота, 26. мај 2018.

Без свадбеног руха

„И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.“ – Матеј 22:12.

„Парабола о свадбеном руху садржи поуку од највећег значаја. Свадбом или венчањем је приказано сједињење људског с божанским; а свадбено рухо приказује карактер који морају да имају сви они који ће на овој свадби бити урачунати у госте достојне овакве части.“ – Христове очигледне поуке, 274.

Предлажемо да прочитате:   Христове очигледне поуке, 274-285. 

Недеља 20. мај

1. ПОЗВАНИ НА ЦАРСКО ВЕНЧАЊЕ

а. У параболи о свадбеном руху, ко је упутио позив на венчање? Матеј 22:2,3.

б. Како је на царев позив одговорено други пут? Матеј 22:4-6.

„У овој параболи (о свадбеном руху), као и у оној о великој вечери, илуструје се јеванђеоски позив и његово одбацивање од стране јеврејског народа, као и позив милости упућен незнабошцима. Међутим, што се тиче званица које одбијају позив, ова парабола истиче још дубљу увреду и још страшнију казну. Позив у овом случају упућује цар. Дакле, позив долази од Онога који има власт и право да заповеда. Овим позивом званицама се указује велика част, али је оне ипак не цене. Царев ауторитет је презрен.“ – Христове очигледне поуке, 274.

ц. Шта, након тога, наређује да се учини с онима који су презрели његов позив? Матеј 22:7.


Понедељак 21. мај

2. ТРАЖЕЊЕ ГОСТИЈУ

а. Ко је потом позван на свадбену свечаност? Матеј 22:8-10. Шта нам овај апел говори о онима који прихвате јеванђеоски позив? Матеј 7:21; Јаков 1:22; Јован 3:5.

„Они који су били први позвани, одбили су понуду мислећи да би се присуствовањем царевој гозби лишили неких овоземаљских преимућстава. А међу онима који су прихватили позив, било је опет и таквих који су то учинили због својих личних интереса. Дошли су само да би се користили благодатима гозбе, а не да покажу своје поштовање према цару.“ – Христове очигледне поуке, 275.

„Нас не сме да погађа чињеница да се у цркви скупљају и добри и зли. Јуда је био уврштен међу ученике. Он је имао све предности које један човек може да има; али иако је чуо истину и јасно откривена начела, Христос је знао да он ту истину није примио. Он се није хранио истином; она није постала део њега. Непрестано су се истицале његове старе навике. Међутим, Христос се није служио силом да Јуду одагна од ученика.

„Долази време када ће се показати они који су се придружили цркви, али не и Христу.“ – The Review and Herald, February 7, 1899.

б. Шта се догодило када је цар дошао на гозбу да осмотри госте? Матеј 22:11.

„За сваког госта, на овој гозби, било је припремљено свадбено рухо, које је представљало царев великодушни дар. Облачењем овог руха гости су показали своје поштовање према господару. Међутим, нашао се један који је дошао у свом обичном свакодневном оделу... Презриво је одбио да обуче одећу која је за њега била веома скупо плаћена. То је представљало увреду за господара.“ – Христове очигледне поуке, 276.

ц. Шта је цар рекао госту који је дошао без свадбеног руха? Матеј 22:12-14.

„Многи који су чули позив милости кушају се и проверавају, али је мало њих који бивају и запечаћени печатом Бога живога. Мало је оних који су спремни да се понизе као мала деца, да би могли да уђу у царство небеско.“ – V Сведочанство, 49.


Уторак 22. мај

3. ДЕЛО ИСПИТИВАЊА

а. Шта је представљено испитивањем гостију? Данило 7:9,10.

„Царево испитивање гостију на овој гозби представља рад истражног суда. Гости на јеванђељској гозби су они који тврде да служе Богу - они чија су имена записана у књизи живота. Међутим, нису сви који тврде да су хришћани самим тим и прави Христови ученици. Пре него што се буде давала коначна награда, мора да се одлучи ко је достојан да има удела у наследству праведника. Ова одлука мора да буде донесена пре другог Христовог доласка на облацима небеским, јер кад дође Он ће са собом да донесе и награду - да сваком дâ 'по делима његовим' (Откривење 22:12). То значи да ће пре Његовог доласка бити одлучено о карактеру сваког појединца, и сваком Христовом следбенику признаће се награда према његовим делима.“ – Христове очигледне поуке, 277.

б. Будући да се ова парабола јасно односи на истражни суд који је управо у току, шта је представљено царевим позивом? Откривење 3:20,21. Шта многи говоре својим делима? Откривење 3:17.

„Човек који је на гозбу дошао без свадбеног руха представља многе који живе у данашњем свету. Они тврде да су хришћани и полажу право на благослове јеванђеља и предности које оно пружа, али не осећају никакву потребу да мењају свој карактер. Они никада нису искрено окајали своје грехе. Они уопште не увиђају колико им је Христос потребан и не траже Га у вери. Они нису победили своје наслеђене или стечене склоности ка неправди и злу. Ипак, о себи мисле да су довољно добри и самоуверено се ослањају на сопствене заслуге, уместо да се уздају у Христа. Као они који само слушају Реч Божју, дошли су на гозбу, али одело Христове правде никад нису обукли.“ – Христове очигледне поуке, 281.

„Свака опомена, укор и молба изнесена у Речи Божјој, или преко Његових гласника, представља куцање на врата срца. То је глас Исуса који тражи да уђе. Са сваким куцањем на које се не одговори, спремност да се врата отворе постаје слабија. Деловање Светог Духа, ако га данас занемаримо, сутра неће бити толико снажно. Срце постаје мање подложно утицају и у опасној мери постаје несвесно краткоће живота и велике вечности после тога.“ – Жеља векова, 476.


Среда 23. мај

4. ИМАТИ НЕБЕСКЕ ХАЉИНЕ

а. Шта сачињава свадбено рухо које сви морају да имају ако желе да учествују у свадбеној гозби у небу? Откривење 19:7,8.

„Свадбено рухо у параболи приказује чисти и неокаљани карактер који морају да имају прави Христови следбеници... То је Христова Правда – Његов беспрекорни карактер – правда која се посредством вере даје свима који приме Христа као свог личног Спаситеља...

„Ово рухо, изаткано на небеском разбоју, не садржи ниједну нит људске творевине. Христос је у својој људској природи развио савршени карактер, и тај карактер Он препоручује и нуди нама.“ – Христове очигледне поуке, 277, 278.

б. Како ми задобијамо праведан карактер? Исаија 55:1; Матеј 5:6.

„Кад душа прими Христа, она добија снагу да може да живи Христовим животом.“ – Христове очигледне поуке, 280.

„Ова се правда не добија мучним напорима, заморним радом, даровима или жртвом, већ представља драговољан дар свакој гладној и жедној души.“ – Мисли са Горе блаженства, 17.

ц. Шта правда још обухвата? I Јованова 3:7,24; Јован 15:5.

„Праведност значи чинити прàво, а прàво је да се свакоме суди према његовим делима. Дела ће открити наш карактер; само дела показују да ли је вера права...

„Ми можемо да верујемо да је Христово име једино име под небом којим човек може да се спаси, али то још увек не значи да смо Га вером заиста учинили својим личним Спаситељем. Није довољно прихватити теорију истине, није довољно исповедати веру у Христа на речима и имати име записано у скупштинској књизи. 'Који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао' (I Јованова 3:24). 'И по том разумемо да Га познасмо, ако заповести Његове држимо' (I Јованова 2:3). Ово су докази правог обраћења. Ма колико је, на изглед, искрено наше исповедање вере, оно не значи ништа ако не откривамо Христа у нашим делима правде.“ – Христове очигледне поуке, 279.


Четвртак 24. мај

5. БЛАЖЕНО ИСКУСТВО

а. Опиши величанствено искуство оних који прихвате Христову понуду, записану у Откривењу 3:18. Откривење 19:8,9.

„Окушана и верна, Божја деца добијају чисте хаљине Христове правде. Презрени остатак ће да буде одевен у дивне хаљине, које поквареност света никада више неће моћи да укаља. Њихова имена остају у животној књизи Јагњета, уз имена верних из свих векова...

„То су они (верни) који стоје на гори Сиону с Јагњетом, и на чијем је челу написано Очево име. Они певају нову песму пред престолом, песму коју нико не може да научи и осим оних 144000 који су искупљени са земље.“ – Пророци и цареви, 404.

б. Које Христово искуство, из времена Његовог боравка на овој земљи, можемо да имамо и ми данас? Псалам 40:8; Јован 15:10.

„Својом савршеном послушношћу, Он (Христос) је сваком људском бићу омогућио послушност Божјим заповестима. Кад се потпуно предамо Христу, наше срце се сједињује с Његовим, наша воља се стапа у Његову вољу, наш ум постаје једно с Његовим, наше мисли се заробљавају у покорност Њему – ми живимо Његовим животом. То значи бити обучен у хаљине Његове правде.“ – Христове очигледне поуке, 278, 279.


Петак 25. мај

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Како можемо да учинимо част нашем Цару док нас Он позива да сједини нашу људску природу са својим божанством?

2. На који начин смо и ми понекад попут оних који су прихватили царев позив, али из погрешних побуда?

3. Како Исус куца на врата срца и шта жели?

4. Шта је представљено свадбеним рухом и како можемо да знамо да ли га носимо или не?

5. Шта значи бити одевен у Христову правду?

 <<    >>