Недеља
13. мај
1. ПОВОД ЗА ОВУ ПАРАБОЛУ
а. Који је догађај, који се тек збио у Јерусалиму, био повод за излагање параболе о смоквином дрвету? Лука 13:1.
„Слушаоци су Христу испричали један догађај који је изазвао велико узбуђење. Народ је био озлојеђен неким мерама предузетим од стране Понтија Пилата, тадашњег римског намесника у Јудеји. У Јерусалиму је дошло до уобичајене побуне коју је Пилат покушао да угуши насиљем. У једној таквој прилици, његови војници су провалили у подручје и побили неколико галилејских ходочасника који су управо клали животиње за жртву.“ – Христове очигледне поуке, 181.
б. Шта показује да су Јевреји несрећу сматрали казном за грех? Лука 13:2,4.
„Јевреји су ову несрећу сматрали казном за неки грех, а они који су причали о овом насиљу чинили су то са потајним задовољством. Према њиховом схватању, то што су били срећније судбине, показивало је да су много бољи, те због тога и Богу далеко милији од ових Галилејаца.“ – Христове очигледне поуке, 181, 182.
Понедељак
14. мај
2. ОПОМЕНА И АПЕЛ
а. Какво упозорење и апел је Исус изрекао у свом одговору? Лука 13:3-5.
„Док је ово говорио својим ученицима и окупљеном мноштву, Христос је својим пророчким оком погледао у будућност и видео Јерусалим опкољен војском. Чуо је буку опсадног надирања страних легија које се приближавају изабраном граду и видео како хиљаде и хиљаде гину унутар његових опседнутих зидова. Многи од Јевреја убијани су тада, исто тако као и сада ови Галилејци - у самом предворју храма док су приносили своје жртве. Несрећа која је овом приликом снашла поменуте појединце била је Божја опомена целој нацији која је сносила исту кривицу. 'Ако се не покајете', рекао је Исус, 'сви ћете тако изгинути' (Лука 13:5). Време кушања и милости, остављено њима, приближавало се крају. Ипак, још увек је било времена да сазнају оно од чега је зависио њихов мир.“ – Христове очигледне поуке, 182.
б. Шта је Христос у свом учењу повезивао с упозорењима о суду? Лука 9:56; Јован 3:17.
„Христос је у свом учењу, поред упозорења на суд који долази, увек истицао и позив милости.“ – Христове очигледне поуке, 181.
ц. Који нам позив Бог данас упућује? Језекиљ 18:31; 33:11.
„Препород је једини пут којим можемо да уђемо у Божји град. Тај пут је узак, а врата кроз која улазимо тесна, али само тим путем морамо да водимо мушкарце, жене и децу учећи их да морају да добију ново срце и нов дух да би били спасени. Неопходно је да савладамо старе, наслеђене црте карактера. Морају да се измене природне жеље душе. Мора да се одбаци свака превара, лаж и опадање. Морамо да живимо новим животом који људе(мушкарце и жене) чини сличнима Христу. Морамо да пливамо узводно - против струје зла.“ – This Day With God, 108.
„Господ жели да спасава, а не да уништи. Он се радује спасењу грешника. 'Тако ја био жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник' (Језекиљ 33:11). Он опомиње и преклиње залутале да престану са злом, да Му приђу и живе.“ – Пророци и цареви, 68.
Уторак
15. мај
3. ДРВО КАО СИМБОЛ
а. Коју је причу Исус испричао онима који су Га слушали, како би поткрепио своју опомену и апел? Лука 13:6,7. У ком смислу је неплодно смоквино дрво подесно представљало јеврејску нацију? Осија 10:1.
„Људи који су живели у Христово време много су разметљивије истицали своју побожност, него Јевреји у ранија времена, али су зато далеко више оскудевали у слатким родовима Божјег Духа…
„Бог је преко свога Сина потражио плод, али није нашао ништа. Израиљ је, нажалост, само сметао земљи. Његово постојање представљало је само проклетство, јер је у Божјем винограду заузимао место на коме је могло да расте плодно дрво. На тај начин су свету били закинути благослови које је бог намеравао да му дâ. Израиљци су потпуно погрешно приказали Бога пред другим народима. Не само да су били некорисни, него су представљали праву сметњу. Њихов верски живот се изродио и изопачио у толикој мери да је свету, уместо спасења и благослова, доносио само пропаст.“ – Христове очигледне поуке, 183, 184.
б. Шта показује да су кривци за њихову пропаст били они сами? Дела 7:51-53.
ц. На који начин и ми можемо да будемо попут неплодне смокве? Јован 15:4,5.
„Попут уображеног смоквиног дрвета, и ми можемо да будемо прекривени лишћем - али без плодова. Иако знамо да је истина коју поседујемо чврста попут вечних планина, колико је оних који се задовољавају само теоријом те истине, немајући доказ да су у Христу и да је Христос у њима? Колико је оних који су задовољни како живе дан за даном, а да не осећају посвећујући утицај истине на срце, који води до добрих дела?
„Ми не треба да владамо истином, већ да допустимо да она влада нама; тиме ће истина бити у нама и ми ћемо бити у истини. И ако то буде случај, наш живот и карактер сведочиће о томе да истина нешто чини за нас - да нас посвећује и да нас чини морално подобним за друштво небеских анђела у царству славе. Истина коју имамо небеског је порекла; када се настани у срцу, она ће започети своје дело чишћења и оплемењивања.“ – Знаци времена, 9. Mај 1878.
Среда
16. мај
4. ДОДАТНО ВРЕМЕ ПРОБЕ
а. Како се виноградар залагао за виноград код господара? Лука 13:8.
б. Коју паралелу можемо да повучемо између времена пред уништење Јерусалима и времена пре краја земаљске историје? II Петрова 3:9,10.
„О, драгоценог ли и бескрајног стрпљења нашег милостивог Спаситеља! О, када би свако драго младо биће могло правилно да оцени вредност душе која је била плаћена тако великом ценом на Голготи! О, када би свака душа могла правилно да оцени вредност способности које је добила од Бога! У Христу, ви можете да се успињете по ’лествицама напредовања,’ и да ставите сваку способност под Исусову управу... У духу, у мислима, у речима, у делима, ви можете да покажете да вас покреће Христов Дух, а ваш живот може снажно да утиче на многе друге људе.
„Доба светске историје, у коме живимо, сувише је свечано да бисмо могли да будемо безбрижни и непажљиви... Морате да се молите, да верујете и да будете послушни. Својом снагом не можете ништа чинити, али деловањем милости Исуса Христа, можете своје способности да искористите на такав начин да донесу највећу животну корист вашој души и највећи благослов душама ваших ближњих. Ухватите се за Исуса, па ћете марљиво да чините дела Христова и, коначно, да примите вечну награду.“ – Синови и кћери Божје, 116.
ц. Како је Исус на крају показао да су Јеверји, као народ, морали да одлуче о својој вечној судбини? Лука 13:9.
„Исус, у параболи, није ништа рекао о резултатима виноградаревог труда. На овом месту Он је прекинуо своје казивање. Исход је зависио од нараштаја који је слушао Његове речи. Њима је била упућена озбиљна опомена: 'Ако ли не, посећи ћеш је на годину.' Од њих је зависило да ли ће, и када, бити изречене неопозиве речи пресуде: 'Посеци је дакле, зашто земљи да смета.' Дан гњева био је веома близу. Казнама које су већ ту и тамо погађале Израиљ, власник винограда је милостиво упозоравао на уништење неродног дрвета.“ – Христове очигледне поуке, 184.
Четвртак
17. мај
5. ОПОМЕНА ЗА НАС ДАНАС
а. Коју опомену, они који верују у троструку анђеоску поруку, треба да извуку из ове параболе? Какав напор Господ још чини ради нас? Исаија 27:2-4; Осија 11:8 (први део).
„Ова опомена, одзвањајући вековима, допире и до нашег поколења. О, равнодушно срце, јеси ли и ти неплодно дрво у винограду Господњем? Хоће ли оваква пресуда ускоро да буде изречена и теби? Колико си дуго примао дарове Његове милости!? Откада већ Он будно прати да ли ћеш да одговориш на Његову љубав? Засађен си у Његовом винограду, поверен будној бризи Његовог виноградара – каква преимућства! Колико је пута нежна порука јеванђеља ганула твоје срце? Ти си примио Христово име и по спољашњости си члан Заједнице која представља Његово тело, ипак ниси свестан животворне повезаности са великим срцем љубави. Благотворна плима Његовог живота није прострујала кроз тебе. Слатки дарови Његовог карактера - 'плодови Духа' - не виде се у твоме животу!“ – Христове очигледне поуке, 185.
б. Која пресуда ће на крају морати да буде изречена над онима који не одговарају на Божји позив, и дело које чини за њих? Осија 4:17; Откривење 3:16.
„Срце које се не одазива божанском позиву и Његовим нежним молбама, бива временом све тврђе и све упорније, док коначно не постане потпуно неприступачно утицају Светога Духа. Тада се неопозиво изговарају речи: 'Посеци је дакле, зашто земљи да смета?' (Лука 13:7).“ – Христове очигледне поуке, 187.
Петак
18. мај
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто су Јевреји говорили о несрећи с тајним задовољством?
2. Какву промену треба да доживимо како бисмо постали препорођено, плодно дрвеће у Божјем врту?
3. Када не доносимо род у свом животу, како то утиче на нашу околину? Како се то одражава на нашу веру?
4. Како начин на који се користимо Богом даном снагом утиче на плодове које доносимо у животу?
5. Иако смо можда чланови цркве, како можемо бити неплодно дрвеће у Божјем винограду?