Back to top

Sabbath Bible Lessons

Параболе највећег Учитеља

 <<    >> 
Лекција 6 Субота, 12. мај 2018.

Изгубљени син

„Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.“ – Лука 15:24.

„Очева љубав према палом људском роду је несхватљива, неописива, неупоредива.“ – God’s Amazing Grace, 79.

Предлажемо да прочитате:   Христове очигледне поуке, 167-179. 

Недеља 6. мај

1. ПРИВЛАЧНОСТ СВЕТОВНИХ ЗАДОВОЉСТАВА

а. Иако параболе, обично, имају неколико различитих намена, на коју групу људи се конкретно односи парабола о изгубљеном сину? Лука 15:1,2.

„У параболи о изгубљеном сину приказан је начин Божјег поступања с онима који су једном упознали Његову очинску љубав, али су допустили да их кушач заведе и потчини својој вољи.“ – Христове очигледне поуке, 167.

б. Будући искушан световним задовољствима, какав је захтев оцу упутио млађи син, а шта је отац учинио? Лука 15:11,12.

ц. Које су биле последице нереалне представе о слободи, коју је имао млађи син? Лука 15:13,14; Јеремија 17:5,6. Шта из ове приче можемо да научимо о себичности?

„Ма како - на изглед – био сјајан, живот сваког појединца који је усредсређен само на њега самог, ипак је промашени живот. Ко год покушава да живи одвојено од Бога упропаштава самог себе; узалуд пропушта драгоцено време живота, расипа снаге разума, срца и душе уништавајући на тај начин самог себе - и то заувек. Човек који се одвоји од Бога, да би служио сам себи, постаје роб мамонин.“ – Христове очигледне поуке, 169.


Понедељак 7. мај

2. ИСПРАЗНОСТ СВЕТОВНИХ ЗАДОВОЉСТАВА

а. Како се ситуација даље развијала и шта је некада сит и добро ухрањен син био приморан да ради? Лука 15:15,16.

„'Постаде велика глад у оној земљи, и он (младић из параболе) се нађе у невољи. И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње' (Лука 15:14,15). За Јевреје, то је био посао који човека највише унижава и чини га презренијим и горим од роба. Младић, који се доскора разметљиво хвалисао својом слободом, увиђа сада да је постао роб, и то роб у најгорем ропству – 'у ужа греха својих заплешће се' (Приче 5:22). Нестало је опсесије и лажног сјаја који га је дотада омамљивао и он осети сву тежину својих окова.“ – Христове очигледне поуке, 168.

б. Какав је био одговор изгубљеног сина на позив Светог Духа, а што је било последица болног и понижавајућег искуства? Лука 15:17-19.

„Младић окреће леђа крду свиња и трицама и полази према своме дому. Дршћући од слабости, изнемогао од глади, он нестрпљиво креће на пут. Наравно, он не може да сакрије своје дроњке, али невоља је надвладала његову охолост и он жури да што пре замоли оца за место слуге, у кући у којој је некада живео као вољено дете.“ – Христове очигледне поуке, 170.

ц. Какву нам поуку пружа Соломун након што је цео живот провео јурећи срећу у богатству и световним задовољствима? Проповедник 2:4-12,17,18.

„На властитом горком искуству, Соломун је схватио празнину живота који у ономе што је земаљско тражи највишу вредност. Подизао је олтаре незнабожачким боговима само зато да би осетио како су узалудна њихова обећања о одмору душе.

„У својим каснијим годинама, уморан и жедан, напуштајући испроваљиване земаљске студенце, Соломун се вратио да пије с извора живота. Надахнут Духом, записао је историју својих упропашћених година као поуку и опомену будућим нараштајима. И тако, иако је његов народ пожњео тужну жетву од семена које је он посејао, Соломуново животно дело није било потпуно изгубљено. Школа страдања је коначно постигла свој циљ код њега.“ – Васпитање, 138.


Уторак 8. мај

3. ИСПОЉАВАЊЕ ОЧЕВЕ ЉУБАВИ

а. Шта је изгубљени син, спроводећи своју намеру у дело, схватио док се приближавао дому? Лука 15:20,21.

„У немирним годинама своје младости, изгубљени син је свога оца сматрао строгим, па чак и суровим. А како се сад разликовало његово мишљење о оцу?“ – Христове очигледне поуке, 171.

б. Како је отац испољио љубав и пажњу, коју је одувек гајио према свом изгубљеном сину? Лука 15:22-24.

„Отац неће допустити да се људи ругају и презиру беду и дроњке његовог сина. Он скида широки, богато набрани огртач са својих плећа и обавија њиме измождено тело свог сина. Јецајући у покајничком признању, младић преклиње: 'Оче, сагреших небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој' (Лука 15:21). Отац га чврсто привија уза се и уводи у кућу, не дајући му уопште прилику да у очинској кући затражи место слуге. Он је син који ће бити почашћен најбољим што има и коме ће слуге и слушкиње, у дому његовог оца, да указују највеће поштовање.“ – Христове очигледне поуке, 171.

ц. Колика је радост нашег небеског Оца када му се изгубљена душа данас врати? Софонија 3:17. Шта ће Он тада да заповеди? Захарија 3:4,5.

„Захваљујући примени (плана спасења) грешнику се опраштају греси и он се на крају прима у небо; не као кривац коме је опроштено и који је ослобођен казне, али на кога се још увек гледа с презиром и неповерењем, већ је тамо добродошао као рођено дете и прихвата се с пуним поверењем...

„Ми се спасавамо зато што нас Бог толико љуби да нас је искупио Христовом крвљу; и Он не само да нам прашта као покајницима и да нас као такве прима, него ће, као Отац пун милости и доброте, да нас дочека на самим вратима неба, да нам пожели добродошлицу и да нам дâ право на све изобиље у дворовима блаженства.“ – Коментари библијских текстова, 857, 858.


Среда 9. мај

4. ОЧЕВА ЉУБАВ ПРЕМА ГРЕШНИКУ

а. Какво је расположење небеских војски када се грешник врати Богу? Лука 15:7.

„Човек који је пао треба да научи да Бог не може да буде задовољан док својом љубављу не загрли грешника који се каје и који је преображен заслугама безгрешног Божјег Јагњета.“ – God’s Amazing Grace, 99.

б. Колико је дубока Божја љубав према човеку, и на шта Га она наводи? Јеремија 31:3; Јован 3:16; 12:32.

„Док је грешник још далеко од Очеве куће расипајући своје имање у страној земљи, Очево срце чезне за њим. Свака жеља за повратком Богу, која се пробуди у души, није ништа друго до нежан позив Његовог Духа који усрдно моли, преклиње и привлачи одлуталог Очевом срцу пуном љубави.

„Можете ли још да сумњате у то и поред толико дивних обећања Светог Писма? Можете ли да поверујете да би Господ немилосрдно одбацио једног грешника који у покајању падне пред Његове ноге - грешника који чезне за опроштајем греха и повратком Богу? Одбаците такве мисли! Ништа не може погубније да делује на вашу душу него таква представа о нашем небеском Оцу. Он мрзи грех, али љуби грешника и дао је самог себе, у лицу Исуса Христа, да спасе све који желе да буду спасени и да добију вечно блаженство у царству славе.“ – Пут Христу, 49.

ц. Како Бог жели да и ми испољимо ову љубав у нашем животу данас? I Јованова 4:20,21.

„Када непролазна љубав, као небеско начело, обузима срце, она се незадрживо излива и на друге, не само зато што су нам они наклоњени, него зато што је љубав принцип нашег деловања, принцип који обликује наш карактер, обуздава нагоне, потчињава страсти, потискује непријатељство, уздиже и оплемењује осећања. Та љубав се никада не ограничава само на 'мене и моје', него својом ширином обухвата цео свет, а висином досеже до неба, и у хармонији је с оном љубављу која покреће анђеле. Таква љубав, кад се непрекидно негује у срцу, заслађује не само наш живот, већ делује оплемењавајуће и на све који нас окружују.“ – IV Сведочанство, 210.


Четвртак 10. мај

5. УПОЗОРЕЊЕ ЗА САМОПРАВЕДНЕ

а. Шта је била највећа брига самоправедног старијег сина? Лука 15:29,30. Коју групу људи он представља?

„У старијем сину су приказани непокајани Јевреји Христових дана а исто тако и фарисеји свих времена, који с презиром гледају на оне које сматрају цариницима и грешницима. Пошто нису пали у оне најдубље пороке, били су оптерећени осећањем самоправедности и уображености... Слично старијем сину у параболи, они су уживали нарочите, од Бога дане, предности; полагали су право на звање синова у Божјој кући, а понашали су се као најамници. Нису радили из љубави, већ због наде да ће да буду награђени.“ – Христове очигледне поуке, 177.

б. Какву је молбу отац упутио старијем сину? Лука 15:31,32.

„Речи које у параболи отац упућује старијем сину, представљају у ствари нежну молбу неба упућену фарисејима. 'Све је моје твоје' (Лука 15:31) – не као плата, него као дар. Слично изгубљеном сину и ви можете добити све као незаслужени дар Божје очинске љубави.

„Самоправедност наводи људе не само на то да погрешно приказују Бога, већ и да буду безосећајни и увек спремни само да критикују своју браћу. Себичан и пун зависти, старији син је био спреман да свога брата стално уходи, да критикује његово понашање и да га оптужи и за најмање застрањивање. Он примећује сваку грешку и сваки братовљев рђав поступак приказује у најцрњој боји. На тај начин он тежи да оправда своје непраштање брату. Многи и данас тако раде. Док се покајничка душа у свом првом трзају бори с правом поплавом искушења, они пркосно и самовољно стоје по страни тражећи и најмањи повод да замерају и оптужују.“ – Христове очигледне поуке, 178.


Петак 11. мај

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Коју нам поуку пружа парабола о изгубљеном сину?

2. На који начин је живот у греху заправо живот ропства?

3. Како Бог прима грешника који Му се враћа?

4. Како Бог привлачи грешника к себи?

5. На који начин и ми можемо бити као старији син у овој параболи?

 <<    >>