Back to top

Sabbath Bible Lessons

Параболе највећег Учитеља

 <<    >> 
Лекција 5 Субота, 5. мај 2018.

Фарисеј и цариник

„Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.“ – I Коринћанима 10:12.

„Ништа није тако увредљиво за Бога, а тако опасно за људску душу, као охолост и уображеност. Од свих греха, то је најбезнадежнији и готово неизлечив грех.“ – Христове очигледне поуке, 125.

Предлажемо да прочитате:   Христове очигледне поуке, 121-133. 

Недеља 29. април

1. МОЛИТВА У ХРАМУ

а. С којим циљем је Исус испричао причу о два молитеља? Лука 18:9.

„Међутим, да бисмо нашли опроштај и мир, ми пре тога морамо да постанемо свесни своје грешности и та свест мора да нас наведе на покајање... Христос може да спасе само онога ко увиди и призна да је грешник... Морамо да спознамо своје право стање, иначе нећемо осетити потребу за Христовом помоћи. Морамо да схватимо да нам прети опасност, иначе нећемо тражити уточиште. Морамо да осетимо бол својих рана, иначе нећемо тражити исцељење.“ – Христове очигледне поуке, 128, 129.

б. Опиши два човека поменута у параболи. Лука 18:10-13.

„Фарисеј и цариник представљају две велике групе људи којима припадају сви они који у молитви излазе пред Бога. Њихови први представници била су прва два детета рођена на овом свету. Кајин се осећао праведним, и пред Бога изашао само са жртвом захвалницом. Он није признавао ни грех ни потребу за милошћу. Међутим, Авељ је дошао с крвљу која је упућивала на Јагње Божје. Дошао је као грешник признајући да је изгубљен и да му је једина нада у незаслуженој Божјој љубави.“ – Христове очигледне поуке, 123.


Понедељак 30. април

2. БОЖЈИ ПОГЛЕД НА СТАЊЕ СТВАРИ

а. Шта је Исус закључио о два човека која су се молила у храму? Лука 18:14 (први део).

„Да би био оправдан, грешник мора да има ону веру којом његова душа присваја Христове заслуге. Ми читамо да ’и ђаволи верују, и дрхћу' (Јаков 2:19), али им њихова вера не доноси оправдање, нити ће вера онима који само разумом прихватају библијске истине да допринесе да приме благослове спасења. Овакво веровање не успева да дође до суштине, јер истина не осваја срца нити преображава карактер.“ – Selected Messages 3, 191, 192.

б. Шта фарисеј није успео да препозна код себе? Римљанима 3:10-12. Како и ми можемо да направимо исту грешку?

„Фарисеј је пошао у храм да се помоли, али не зато што је осећао да је грешник коме је потребан опроштај, већ само зато да би разметљиво истакао своје заслуге и добио похвалу. Он је своју молитву сматрао актом који ће га препоручити Богу.“ – Христове очигледне поуке, 121.

„Многи су обманути у вези са стањем у којем се налази њихово срце. Не увиђају како је природно срце варљиво више од свега и опако. Заогрћу се властитом праведношћу и задовољавају се достизањем људских мерила карактера, која су сами поставили, али како је страшан њихов пораз кад не успевају да достигну божанско мерило; сами од себе не могу да удовоље Божјим захтевима.“ – Одабране поуке 1, 306.

ц. Којем општем начелу нас Исус учи кроз ову причу? Лука 18:14 (последњи део); I Петрова 5:6; Јаков 4:10.

„Понизите се, браћо. Када то чините, небески анђели су у могућности да комуницирају с вама и да вас ставе у повољан положај. Тада ваше искуство неће бити непотпуно, већ испуњено радошћу.“ – This Day With God, 35.

„Бог не даје опроштај ономе чије кајање није проистекло из искрене понизности.“ – Коментари библијских текстова, 828.


Уторак 1. мај

3. ИМАТИ СТАВ КАО ЦАРИНИК

а. Како Бог гледа на цариников став? Псалам 51:17; 102:17.

„Богу је мрзак пост и молитве који проистичу из самопоузданог духа. Свечан скуп ради молитве, низ верских обреда, спољашња смерност, обавезна жртва – све то показује да они који тако чине сматрају себе праведнима. Они сматрају да имају права на небо, али све је то обмана - спасење никад не може да се купи сопственим делима...

„Човек мора да се одрекне себичности да би могао да верује у Исуса у најпотпунијем смислу те речи. Кад се човек одрекне себе онда Господ од њега може да начини ново биће.“ – Жеља векова, 260.

б. Које је искуство, слично оном које је имао цариник, потребно и нама како бисмо добили опроштај и мир? I Јованова 1:9; Јеремија 3:13.

„Одрицање од самог себе, у потпуности, није довољно само на почетку хришћанског живота. То мора да се обнавља на сваком новом кораку, предузетом с циљем да се напредује на путу вере. За све што учинимо добро, зависимо од снаге која се не налази у нама самима. Зато је неопходно да своје срце стално изливамо у молитви пред Богом, да скрушена срца стално признајемо своје грехе и да будемо понизни пред Њим. Бићемо сигурни на свом путу, само ако смо увек спремни да се одрекнемо себе и да се потпуно ослонимо на Христа.“ – Христове очигледне поуке, 130.

ц. Шта је у цариниковој молитви било другачије? Јеремија 29:12,13.

„Постоје две врсте молитве – формално уобличена молитва и молитва вере. Понављање уобичајених фраза, док срце не осећа потребу за Богом, је формална молитва... Треба да будемо веома пажљиви и да у својој молитви износимо стварне потребе срца изговарајући при том само оно што бисмо стварно хтели да кажемо. Китњасте речи, које се у молитви често чују, не одговарају једној светој жељи. Најречитије срочене молитве су само безначајно понављање, ако не изражавају права осећања срца. Међутим, молитва која долази из дубине искреног срца, кад се једноставно потреба душе изражава као да се за нешто обраћамо личном пријатељу очекујући да ће он то и да нам дâ – то је молитва вере.“ – Мој живот данас, 23.


Среда 2. мај

4. ИЗБЕГАВАЊЕ ФАРИСЕЈСКИХ КЛОПКИ

а. У каквој опасности се налазе они који не признају да су грешници? Откривење 3:16,17; Лука 5:31,32.

„Онај који је пао у неки тежак грех може да осети своју срамоту и беду и да схвати да му је потребна Божја милост. Охоли и поносити, напротив, не осећају никакав недостатак и затварају врата свог срца пред Христом и неизмерним благословима које Он са собом доноси.“ – Пут Христу, 27.

„Наложено ми је да сада кажем својој браћи: понизите се и признајте своје грехе или ће вас Бог понизити. Порука лаодикијској цркви долази онима који је не примењују на себе.“ – Counsels to Writers and Editors, 99.

б. Шта често иде ’’руку под руку’’ уз ову врсту духовне охолости? Псалам 12:3. Која опасност је овде укључена? Приче 26:28 (последњи део); 29:5.

„Морамо да избегавамо све што подстиче охолост и уображеност; стога хвалисање и ласкање не треба ни примати ни давати. Ласкање је сотонино дело. Он ласка, исто тако као што оптужује и проклиње, настојећи да на тај начин упропасти душу. Сотона користи, као своје агенте, управо оне који људима ласкају и хвале их. Христови радници не смеју да примају ласкање нити пак да ласкају другима. Ми треба потпуно да изгубимо себе из вида. Само Христа треба да уздижемо и славимо“ – Христове очигледне поуке, 132.

ц. Како се Павлово искуство променило, иако је и он сам некада био поносити вођа у Израиљу? Филибљанима 3:6-9; Римљанима 7:9; Галатима 6:14.

„По слову закона, како га обично људи примењују у спољашњем животу, апостол Павле није грешио; али кад се удубио у суштину његових светих прописа и видео себе онаквим каквим га Бог види, понизио се и признао свој грех.“ – Пут Христу, 26.

„Што ближе дођемо к Исусу, то ћемо јасније да видимо чистоту и величину Његовог карактера, а мање да осећамо да треба да уздижемо себе. Супротност између нашег и Његовог карактера навешће нас на понизност душе и дубоко преиспитивање срца. Што више будемо љубили Исуса, то ће потпуније наше 'ја' да буде понижено и заборављено.“ – The Upward Look, 46.


Четвртак 3. мај

5. ИСПОЉАВАЊЕ ПОНИЗНОСТИ У ЖИВОТУ

а. Како је Исус испољио понизност у свом животу? Филибљанима 2:5-11.

„Син човечји се понизио како би постао Божји слуга. Он је прихватио понижење и жртву, чак и до смрти, како би онима који Га верују даровао слободу, живот и место у свом царству. Он је дао свој живот као откуп за многе. То би требало да буде довољно да се они који стално теже да буду први и стреме ка врховној власти посраме сопствених путева.“ – This Day With God, 356.

б. Шта, према томе, Бог тражи од нас? Лука 9:23. Који су благослови обећани понизнима? Лука 18:14 (последњи део); I Петрова 5:6; Јаков 4:10.

„Они који верују у Христа и у понизности ходе са Њим… који гледају како да помогну, ојачају и буду на благослов душама својих ближњих, сарађују са анђелима који служе онима који ће бити наследници спасења. Исус им даје милост, мудрост и праведност, чинећи их благословом за све са којима долазе у додир. Што су понизнији у својим очима, више благослова примају од Бога, јер их примање не уздиже. Они своје благослове исправно користе, јер примају да би дали.

„Анђели који су послани да служе од Божјег престола примају упутства за сарадњу са људским оруђима. Они примају Христову милост како би је пренели људским бићима.“ – This Day With God, 356.


Петак 4. мај

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Зашто Христос може да спасе једино оне који знају да су грешници?

2. Зашто ти долазиш у цркву?

3. Како треба да се молимо?

4. Како можемо да победимо духовну охолост?

5. Зашто Бог своје благослове даје понизнима?

 <<    >>