Back to top

Sabbath Bible Lessons

Параболе највећег Учитеља

 <<    >> 
Лекција 2 Субота, 14. април 2018.

Сејање семена истине

„А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо.“ – Галатима 6:9.

„Док људи на земљи сеју семе, да би се његовим плодом одржавао овоземаљски живот, божански Сејач усађује у душу спасоносно семе које доноси свој род за вечни живот.“ – Христове очигледне поуке, 67.

Предлажемо да прочитате:   Христове очигледне поуке, 44-49, 55-67. 

Недеља 8. април

1. СИЛА ЈЕ ОД БОГА

а. Коме дугујемо своје постојање? Дела 17:28; Исаија 44:24.

б. Које две ствари Бог обезбеђује целом људском роду, како би се одржао у животу? Матеј 5:45. Како Божја сила делује у духовној области? Исаија 55:10,11.

„У семену се налази живот, а у земљи снага; али ако уз то не би дан и ноћ деловала бескрајна божанска моћ, семе никад не би донело жетву. Пљускови кише морају да натопе жедно поље, сунце мора да дâ топлоту преносећи електрицитет на семе сахрањено у земљу. Једино Творац, који је ставио живот у семе, може да га покрене да расте. Свако зрно семена и свака биљка расту и развијају се само захваљујући Божјој сили...

„У духовној сетви важе исти закони као и у природној. Учитељ истине мора да уложи труд да би припремио тло Срца. Он мора да посеје семе, али једина сила која може да дâ живот, долази само од Бога. Постоји граница иза које сваки људски напор остаје узалудан. Иако проповедамо реч, ми ипак не можемо да дамо ону силу која оживљава душу и чини да никне правда и похвала. У проповедању Божје Речи мора да делује сила која превазилази сваку људску моћ. Само посредством божанског Духа, реч постаје жива и довољно јака да припреми душу за вечни живот.“ – Христове очигледне поуке, 45.


Понедељак 9. април

2. СЕЈАЊЕ СЕМЕНА

а. Шта је у Христовим причама представљено семеном? Лука 8:11.

б. Где треба да сејемо ово семе? Проповедник 11:6; Исаија 32:20.

„Сејати покрај сваке воде значи давати кад год је наша помоћ потребна. То нас неће довести до сиромаштва. 'Који благослов сеје, благослов ће и пожњети' (II Коринћанима 9:6). Бацајући своје семе, сејач га умножава. Исто тако, ми давањем повећавамо своје благослове. Божје обећање осигурава довољно свега, тако да можемо наставити да дајемо.

„И више од тога: док делимо благослове овог живота, захвалност припрема срце примаоца да прихвати духовну истину, и тако се рађа род за вечни живот...

„Живот који ће бити сачуван – то је живот који је драговољно дат у служби Богу и људима.“ – Васпитање, 98, 99.

ц. Како треба да сејемо семе јеванђеља, и зашто? II Коринћанима 9:6.

„Ми треба да сејемо поред сваке воде остајући у љубави Божјој, радећи док је дан и служећи се средствима која су нам поверена у служби за Учитеља. Какав год посао наше руке добију да раде, треба да радимо радосно; какву год жртву треба да принесемо, принесимо је весело. Док будемо сејали поред сваке воде, схватићемо колико су истините речи: 'Који благослов сеје, благослов ће и пожњети.'

„За све дугујемо благодати, царској благодати. Благодат је одредила наше откупљење, наше обновљење, наше посињење и примање у наследство с Исусом Христом. Нека се та благодат открије и другима.

„Спаситељ узима оне за које зна да ће се преобликовати и служи се њима на славу свога имена. Он употребљава и материјал који други одбацују и ради у свима који се предају Њему. Он ужива да узме наизглед неупотребљив материјал - оне које је сотона осрамотио и преко којих је радио - и на њих излива своју благодат. Он се радује да их избави од патњи и од гнева који треба да се излије на непослушне. Он их проглашава својом децом, својим представницима у довршетку овог дела, у чијем успеху они добијају своју драгоцену награду већ у овом животу,.“ – Reflecting Christ, 256.


Уторак 10. април

3. РАСТ СЕМЕНА

а. Како добро семе расте у срцу? Захарија 4:6; Осија 14:5,7; Марко 4:26,27.

„Биљка расте примајући све оно што је Бог предвидео за одржавање њеног живота. Она пушта свој корен дубоко у земљу; напаја се и храни сунчевим зрацима, росом и кишом. Животворна својства, неопходна за развој и опстанак, она прима из земље и из ваздуха. На исти начин и хришћанин мора да расте прихватајући сарадњу свих Богом даних покретачких сила. Кад се осетимо беспомоћнима морамо искористити сваку прилику која нам се пружа како бисмо дошли до новог искуства. Као што биљка пушта корен у земљу, тако и ми морамо да будемо дубоко укорењени у Христу. Као што биљка прима зраке сунца, росу и кишу, тако и ми своје срце морамо да отворимо утицају Светог Духа.“ – Христове очигледне поуке, 47.

б. Како можемо да знамо да ли је семе које расте у нашем срцу добро или лоше? Лука 6:45. Шта Бог жели да радимо док у нама расте добро семе? Лука 6:38.

„Речи и дела јасно сведоче шта се крије у срцу. Уколико испразност и охолост, самољубље и љубав према одевању испуњавају срце, тема разговора биће мода, одећа и изглед, али не и Христос или небеско царство. Ако у срцу бораве заводљива осећања, она ће се показати у речима и делима…

„Неки се баве оним што ће ’јести и пити и у шта ће се оденути’. Њихова срца пуна су таквих мисли и оне се изливају од ’сувишка срца’, као да су управо та питања њихов велики циљ у животу - њихово највеће достигнуће.” – Our High Calling, 283.

„Срце које је једном осетило Христову љубав стално тежи за још дубљим познањем; и ако пружате другима, и сами ћете примити у још много већој мери... Кад се одрекао себе да би спасао изгубљено човечанство, Исусу је Свети Дух био дат без мере. Он ће, исто тако, бити дарован и сваком Христовом следбенику који своје срце потпуно преда Богу да буде Његов стан.“ – Мисли са Горе блаженства, 18.

ц. У којим аспектима нашег искуства Бог нарочито жели да види напредак и раст? II Петрова 3:18; II Солуњанима 1:3.


Среда 11. април

4. ПОУКЕ ОД СИЋУШНОГ СЕМЕНА

а. Чему може да нас научи семе горушице? Марко 4:30-32.

„Семе из којег је ова велика биљка (горушица) никла спада међу најмање између свих семена. Из њега је најпре израсла нежна клица; али иако тако нежна она је била пуна животне снаге. Биљка је расла и бујала све док није постигла своју пуну висину. Тако је и царство Христово у свом почетку изгледало скромно и безначајно. У поређењу са царствима овог света, изгледало је заиста најмање од свих. Властодршцима овог света, Христова тврдња да је Он цар била је смешна. Ипак у непобитним истинама јеванђеља, које су поверене Христовим следбеницима, ово царство поседује божански живот.

„И како се само оно брзо развило, како је нагло распрострањен његов утицај! У време када је Исус излагао ову истину, ново царство представљала је само неколицина галилејских сељака. Њихово сиромаштво и незнатан број истицани су сваки пут као разлог што људи нису били вољни да се придруже тим једноставним и неуким рибарима који су следили Исуса. Међутим, зрну горушичином било је намењено да расте и да своје гране рашири по целом свету. Док су земаљска царства, чија је слава у оно време запањивала срца људи, прошла и нестала, царство Христово стоји још и данас као моћна и далекосежна сила.“ – Христове очигледне поуке, 56.

б. Колико су у животу важне ствари које ми сматрамо ситницама? Да ли су то заиста ситнице? Песма над песмама 2:15.

„Једно једино пшенично зрно, умножено узастопним сетвама, покрило би целу земљу златним сноповима. Тако и утицај једног јединог живота, чак и једног јединог дèла, може бити далекосежан.“ – Васпитање, 97, 98.

ц. Шта знамо о развитку биљке из семена? Марко 4:26-29. Како се слика тог раста може повезати с нашим личним развитком?

„У првим годинама живота детета, тло срца треба пажљиво припремити за пљускове Божје милости. Затим треба пажљиво сејати и брижљиво неговати семе истине, а Бог, који награђује сваки напор учињен у Његово име, оживеће посејано семе, па ће се јавити прво трава, затим клас, и на крају ће бити испуњена пшеница у класу.“ – Темељи срећнога дома, 163.


Четвртак 12. април

5. ЗАКОН УЗРОКА И ПОСЛЕДИЦЕ

а. Шта ће одлучити о томе шта ћемо пожњети? Галатима 6:7,8; Матеј 7:16,17.

„По законима које је Бог поставио у природи, узрок с непогрешивом сигурношћу изазива последицу. Жетва сведочи о сетви. Овде не може бити никаквог обмањивања. Људи могу да преваре своје ближње и да приме хвалу и накнаду за службу коју нису обавили. Међутим, у природи не може бити преваре - немарном земљораднику сама жетва изриче пресуду. Ово се у највећој мери односи и на духовно подручје... Човек који је у било којем послу или занимању неверан својим највишим одговорностима, може да се заноси да ужива неку предност све док је зло сакривено. Али није тако; он вара самога себе. Жетва живота је карактер, а он одређује судбину и за овај живот и за будући.“ – Васпитање, 97.

б. Шта ћемо да пожњемо ако Бога ставимо изнад свега земаљског? Лука 18:29,30.


Петак 13. април

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Иако семе у себи има живот, шта је потребно да би оно расло? Шта је потребно за духовни раст?

2. Какав треба да буде наш став у сејању семена јеванђеља? Какав нам је Спаситељ оставио пример у овом погледу?

3. Ако у нашем срцу расте добро семе, чиме ћемо да се бавимо у својим разговорима?

4. Како семе горушице илуструје раст Божјег царства?

5. Шта треба да сејемо како бисмо пожњели непролазне родове?

 <<    >>