Недеља
3. јун
1. УСЛОВИ ЗА ДОБИЈАЊЕ ВЕЧНОГ ЖИВОТА
а. Како је Исус одговорио на закониково питање о томе како може да наследи вечни живот? Лука 10:25,26.
„Услови спасења су увек исти. Живот - вечни живот - намењен је онима који су послушни Божјим заповестима. Савршена послушност, откривена у мислима, речима и делима, и сада је неопходна исто као и кад је законик упитао Христа: 'Шта ћу чинити да добијем живот вечни?'“ – That I May Know Him, 299.
б. Који закон је споменуо законик и како му је Исус одговорио? Лука 10:27,28.
„Законик није био задовољан мишљењем и делима фарисеја. Он је свете списе проучавао са жељом да схвати њихово право значење. Био је животно заинтересован за овај предмет и зато је искрено упитао: 'Шта ћу чинити?' (Лука 10:25). У своме одговору, што се тиче самог захтева закона, Он је заобишао масу церемонијалних и обредних прописа, јер им није придавао велику важност. Међутим, истакао је два велика начела о којима виси сав закон и пророци.“ – Христове очигледне поуке, 340.
Понедељак
4. јун
2. ЗАПОСТАВЉАЊЕ НАШЕГ БЛИЖЊЕГ
а. Које питање је законик касније упутио Исусу наводећи Га да исприча причу? Лука 10:29. Ко је данас наш ближњи?
„Сваки човек којем затреба наша помоћ, наш је ближњи. Наш ближњи је свака душа која је рањена или пак угрожена од сотоне. Наш ближњи је свака душа која по стварању и по искупљењу представља Божје власништво...
„Наши ближњи нису само они с којима смо везани посебним пријатељством или они који припадају нашој Заједници и који мисле као ми. Наши ближњи су сви припадници људског рода. Треба да чинимо добро свим људима, а посебно онима који су с нама у вери. Ми треба свету да покажемо примером шта значи држати Божји закон, љубећи Бога изнад свега а ближњега као самога себе.“ – Мој живот данас, 254.
б. Какав став имају многи људи данас показујући да не воле свог ближњег? Кога они подражавају? I Мојсијева 4:9.
„Пречесто се испољава дух оличен у ставу: 'Зар сам ја чувар брата својега?' 'Да', рече анђео, 'ти си чувар брата својега. Ти си дужан да будно водиш бригу о свом брату, да ти је заиста стало до његовог добра и да гајиш наклоност и љубав према њему. Зближите се! Зближите се!' Божја је намера да човек буде простосрдачан, искрен, неизвештачен, благ, смеран и једноставан. То су начела неба и то Бог тражи од нас. Ипак, несрећни човек, склон греху, тежи сасвим супротно – да бира сопствени пут и да сву своју пажњу усредсреди само на себе и своје личне интересе.“ – I Сведочанство, 105, 106.
ц. Како знамо да такав став није божански? Римљанима 14:7.
„Сваки чин нашег живота другима доноси добро или зло. Наш утицај усмерава људе навише или наниже; они га осећају, равнају се по њему и слично поступају.“ – II Сведочанство, 143.
„Својим несвесним утицајем можемо друге да охрабримо и ојачамо или пак да их обесхрабримо и одагнамо од Христа и истине“ – Пут Христу, 111.
Уторак
5. јун
3. ПРАВИ БЛИЖЊИ ОТКРИВЕН
а. Где је човек из приче упао међу разбојнике? Ко је прошао покрај стазе и оставио га полумртвог? Лука 10:30-32.
„Путујући из Јерусалима за Јерихон, овај путник је морао да прође кроз део јудејске пустиње. Пут је водио кроз једну дивљу и стеновиту клисуру, која је била стециште разбојника и често представљала право поприште насиља. Ту је споменути путник био нападнут, опљачкан и остављен поред пута полумртав. Док је он тако лежао, путем је, поред њега, прошао један свештеник. Он је угледао човека како се сав изубијан и у ранама ваља у сопственој крви, али га је оставио не указавши му никакву помоћ. Једноставно, 'видевши га прође.' Не задуго после тога, истим путем је наишао и један Левит. Радознао да види шта се то догодило, зауставио се и бацио поглед на страдалника. Био је потпуно осведочен шта би требало да учини, али је то била непријатна и незахвална дужност. 'Камо среће', помислио је у себи, 'да нисам ни наишао овуда и да нисам морао да видим овог израњављеног човека.' Успео је да убеди себе да се читав случај њега, ипак, не тиче, те и он само 'видевши прође.'“ – Христове очигледне поуке, 341, 342.
б. Ко се смиловао рањеном човеку и шта је за њега учинио? Лука 10:33-35.
„И свештеник и Левит су тврдили за себе да су веома побожни људи, али је Самарјанин показао да је заиста био обраћен. Ни за њега, исто као ни за свештеника и Левита, ова дужност није била нимало пријатна, али је он и срцем и делима показао да је био у складу с Богом...
„Ипак су и свештеник и Левит, занемаривши задатак који је Господ управо њима поверио, препустили омрзнутом и презреном Самарјанину да укаже људску помоћ и пажњу једном њиховом сународнику.“ – Христове очигледне поуке, 342-344.
ц. Кога је законик препознао као правог ближњег? Како је он одговорио? Лука 10:36,37.
„Законик у датој поуци није нашао ништа што би заслужило критику, а његових предрасуда у погледу Христа нестало је. Међутим, свој национални презир и нетрпељивост према Самарјанима још није био довољно савладао да би, одајући признање за ово заиста племенито дело, могао да изговори похвално и саму реч 'Самарјанин'.“ – Христове очигледне поуке, 343.
Среда
6. јун
4. САВЛАДАВАЊЕ ПРЕДРАСУДА
а. Зашто је законик одговорио управо на тај начин? Какав став су Јевреји гајили према Самарјанима? Јован 4:9; 8:48,49.
„Велика разлика између Јевреја и Самарјана састојала се у самом исповедању вере - у питању шта представља истинско поштовање Бога. Фарисеји о Самарјанима нису могли да изговоре ниједну лепу реч, већ су их обасипали најогорченијим клетвама. Међусобна одвратност између Јевреја и Самарјана била је толика да се жена Самарјанка запрепастила кад је Христос затражио од ње гутљај воде.“ – Христове очигледне поуке, 344.
б. Какав је пример Христос оставио служећи онима који су били других националности? Дела 10:38. Какву поуку можемо да извучемо из овог учења? Матеј 23:8 (последњи део).
„За време своје земаљске мисије, Христос је почео да руши зид поделе који је био подигнут између Јевреја и незнабожаца, да би спасење могло да се проповеда целокупном човечанству. Иако је био Јеврејин, Он се радо дружио са Самарјанима одбацујући фарисејске обичаје Јевреја у погледу тог презреног народа. Спавао је под њиховим кровом, јео за њиховим столом и поучавао их на њиховим улицама.“ – Дела апостола, 13.
„Никаква разлика, која се прави на рачун националне, расне, сталешке или класне припадности, пред Богом не постоји. Он такве разлике, као Творац људског рода, уопште не признаје. Сви људи, по самом стварању и по свом настанку, сачињавају једну породицу и једнаки су по искупљењу.“ – Христове очигледне поуке, 349.
ц. Како су ученици касније показали да су победили своје предрасуде према другим народима? Дела 8:25; 17:24-27.
„Тако је Христос настојао да своје ученике поучи истини да у Божјем царству не постоје територијалне границе, касте нити аристократија и да морају да иду у све народе носећи им поруку о Спаситељевој љубави. Они су тек касније потпуно схватили да је Бог учинио 'да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас' (Дела 17:26,27).“ – Дела апостола, 13.
Четвртак
7. јун
5. ДОПИРАЊЕ ДО ОНИХ КОЈИ СУ У ПОТРЕБИ
а. Шта Исус жели да научимо из приче о милостивом Самарјанину? Лука 10:36,37; Римљанима 12:20,21.
„Ми можемо да тврдимо да смо Христови следбеници и да верујемо у сваку истину садржану у Божјој Речи, али то ништа не користи нашим ближњима, ако ми своју веру не уносимо у наш свакодневни живот. Само исповедање вере ми можемо да уздижемо до неба, али то само по себи неће да спасе ни нас ни наше ближње, ако не будемо хришћани на делу. Прави пример биће свету од користи више него све што исповедамо само речима.“ – Христове очигледне поуке, 347.
б. Како Он жели да ми помажемо људима око нас? Матеј 7:12; 10:8.
„Ми морамо да имамо срце спремно да предосети потребе, бриге, бол и потешкоће других. Морамо да будемо у стању да се просто унесемо у животне радости и патње високих и ниских, богатих и сиромашних. 'За бадава сте добили', каже Христос, 'за бадава и дајите' (Матеј 10:8). Свуда око нас се налазе сироте и намучене душе којима делима милосрђа и љубазним речима, пуним разумевања и саосећања треба да се укаже помоћ.“ – Христове очигледне поуке, 349, 350.
„Никад не бисмо смели да прођемо поред душе која је у невољи, а да не покушамо да јој пружимо утеху којом је и нас саме Бог утешио...
„Од наше верности у овом делу зависи не само добробит других, него и наша вечна судбина.“ – Христове очигледне поуке, 351, 352.
Петак
8. јун
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Колико далекосежна треба да буде наша послушност Божјем закону?
2. Ко је наш ближњи? Каква је наша обавеза према њему?
3. Свештеник и Левит су исповедали своју веру и хвалили се њом. Шта је Самарјанин имао, а што ова двојица нису?
4. Како је Христос почео да руши зидове предрасуда у свом времену?
5. Ако смо прави хришћани, како ћемо да тежимо да помогнемо својим ближњима?