Недеља
1. април
1. ПОУЧАВАЊЕ У ПАРАБОЛАМА
а. Које су околности актуелне у време Христове службе, међу онима који су тврдили да су Божји народ, учиниле неопходним поучавање путем парабола? Матеј 13:10-13.
„Христово јеванђеље је за (јеврејски народ) постало камен спотицања јер су тражили знак, а не спасење. Очекивали су да ће Месија да се докаже силним освајачким подвизима, подижући своју владавину на рушевинама земаљских царстава. На таква њихова очекивања Христос је одговорио причом о сејачу. Царство Божје неће победити ни снагом оружја, ни посредовањем силе, него усађивањем нових начела у људска срца.“ – Христове очигледне поуке, 21.
б. С којим пророчанством је Исус повезао своје поучавање у параболама? Исаија 6:9; Матеј 13:14,15.
„Срцима која су била отворена за пријем Светог Духа, значење Спаситељевих речи постајало је све јасније. Разумели су све оно што им је раније било тајанствено, а све оно што у почетку нису могли да схвате постало је очигледно.“ – Христове очигледне поуке, 12.
Понедељак
2. април
2. ПАРАБОЛА О СЕЈАЧУ
а. Шта је била тема параболе о сејачу? Матеј 13:3-8.
„У параболи о сејачу приказује се првенствено како само земљиште делује на развој семена које је посејано... За вас је много важније питање: 'Како примате моју поруку? Од тога – да ли ћете је примити, или пак одбацити, зависи ваша вечна судбина'.“ – Христове очигледне поуке, 28.
б. Шта представља семе посејано крај пута? Матеј 13:19.
„Семе пало покрај пута представља Божју Реч која пада на срце непажљивог слушаоца. Срце које је постало широка саобраћајница за телесна уживања, грехе и склоности овог света, слично је тврдо утрвеном путу, угаженом ногама људи и животиња. Обузето самољубивим жељама и грешним попуштањем страстима, срце 'одрвени од преваре греховне' (Јеврејима 3:13). Духовне способности се паралишу. Овакви људи слушају реч, али је не разумеју. Они уопште и не схватају да се та реч односи и на њих! Они не увиђају ни своју потребу ни опасност која им прети. Христову љубав они и не примећују, а поруку Његове милости пропуштају да прође поред њих као нешто што их се уопште не тиче.“ – Христове очигледне поуке, 28.
ц. Како Бог гледа на оне који сеју неслогу у цркви? Приче 6:16-19. Како то помаже сотони у његовом делу? Лука 8:11,12.
„Многи који тврде да су хришћани у ствари помажу кушачу да из срца других ишчупа посејано семе истине. Други опет слушају проповедање Божје Речи, али је код куће критикују... Поруку коју би морали да сматрају као Реч Божју, примају с омаловажавањем или подругљивим примедбама; забављају се на рачун проповедника, слободно расправљају о његовом карактеру и побудама и критикују поступке и понашање осталих чланова. Строге осуде, оговарања па чак и клевете изговарају пред необраћенима; а то често чине и родитељи пред својом децом. На тај начин се уништава поштовање не само према проповеднику, него и према поруци коју он преноси, па многи излагање Речи Божје слушају с омаловажавањем.“ – Христове очигледне поуке, 29.
Уторак
3. април
3. НЕСПРЕМНИ НА ЖРТВУ
а. Шта се десило са семеном које је пало на каменито тло? Матеј 13:20,21.
„Многи од оних који исповедају веру могу да се упореде с каменитим тлом. Као што се испод танког слоја земље крије неплодна стена, тако се и испод добрих жеља и тежњи крије себичност природног срца. Љубав према сопственом 'ја' није побеђена. Такви не увиђају сву тежину и одвратност греха а срце им се није скрушило под осећањем сопствене кривице. Они могу лако да се убеде, па чак и да изгледају да су обраћени, али вера код њих увек остаје само површна.
„Не одустају људи од вере што су је пребрзо прихватили или зато што су јој се обрадовали не размишљајући... (Они) нису прорачунали колико ће то да их кошта. Они не узимају у обзир шта Божја Реч од њих тражи; не прилагођавају њеним начелима своје животне навике и не потчињавају се потпуно њеној контроли.“ – Христове очигледне поуке, 30.
б. Како је богати, млади законик показао да је био слушалац чије је срце било каменито тло? Матеј 19:22. Како и ми можемо да испољимо исти став? Јован 6:60.
„Многи прихватају јеванђеље не зато да би се ослободили од греха, већ да би избегли патње и невоље. Такви се радују неко време - мисле да ће вера да их ослободи од потешкоћа и искушења. И док им у животу све иде глатко, они могу да изгледају као доследни хришћани, али у ватреној проби искушења они малаксавају и нису спремни да поднесу укор, презир и срамоту Христа ради. Кад Реч Божја укаже на неки њихов омиљени грех, или кад од њих захтева самоодрицање и жртве, они се осећају увређенима. Напори који се очекују од њих ради темељите промене у њиховом животу чине им се превелики. Кад виде неугодности и потешкоће које би морали да поднесу, они забораве на вечне вредности.“ – Христове очигледне поуке, 31.
ц. Шта Бог захтева од нас, и какав нам је пример оставио Христос? Лука 9:23; Римљанима 12:1; 5:6-8.
„Христос је све жртвовао ради нас, а ко прими Христа мора да буде спреман да жртвује све ради свога Спаситеља. Мисао која нас подстиче да Њега уздижемо и славимо треба да је испред и изнад свега другог.“ – Христове очигледне поуке, 32.
Среда
4. април
4. УГУШЕНО ТРЊЕМ СВЕТОВНОСТИ
а. Шта представља трње које гуши добро семе? Марко 4:18,19; Лука 8:14.
б. Чега треба да се сетимо како бисмо спречили бриге овога света да угуше добро семе истине? Матеј 6:25-32; Псалам 55:22.
„Хришћани су дужни да раде - да савесно обављају своје животне дужности. Они могу све да постигну, а да при том не учине никакав грех. Међутим, многи су толико заузети својим пословима да им не остаје времена за молитву, или проучавање Библије - немају времена да траже Бога и да Му служе. Понекад њихова душа чезне за небом и светошћу, али немају времена да се одврате од световне буке и да слушају величанствени и ауторитативни глас Духа Божјег. Вечне интересе сматрају споредним, а овоземаљске и пролазне стављају на прво место. Под таквим околностима, семе Речи Божје не може да донесе никакав род, јер се живот душе употребљава само зато да храни трње световности.“ – Христове очигледне поуке, 34.
ц. Које становиште показује да добро семе истине бива угушено световним богатством? V Мојсијева 8:17.
„Љубав према богатству има опојну и варљиву моћ. Они који поседују овоземаљско богатство исувише често заборављају да им је Бог дао снагу и тела и ума, којом су стекли то богатство... Уместо да богатство сматрају добијеним талантима, које би морали да употребе на славу Богу и уздизање човечанства, они га употребљавају као средство за сопствена задовољства.“ – Христове очигледне поуке, 35.
д. Како можемо да спречимо „остале сласти’’ да угуше Реч? Марко 4:19; Матеј 6:33,34.
„'И остале сласти' (Марко 4:19). То су животна задовољства која сама по себи нису грешна, осим када се, уместо Божјем царству, њима уступа прво место. Све што мисли одвлачи од Бога, све што Христу ускраћује нашу љубав, постаје непријатељ наше душе.“ – Христове очигледне поуке, 35.
Четвртак
5. април
5. СЕМЕ ПОСЕЈАНО У ДОБРУ ЗЕМЉУ
а. Ако је наше срце попут добре земље, како ћемо примити Реч Божју? I Солуњанима 2:13; Јеремија 15:16.
„Прави ученик је само онај који науку Светог Писма прима тако као да му лично говори глас Божји...
„Божја Реч често долази у сукоб са човековим наслеђеним и стеченим цртама карактера, као и са његовим животним навикама. Међутим, слушаоци упоређени с добром земљом, примивши Реч Божју, прихватају и све њене услове и захтеве. Своје животне навике, обичаје и праксу они доводе у покорност Речи Божјој. У њиховим очима заповести смртних и грешних људи, у поређењу са Речју бескрајног Бога, постају потпуно безвредне.“ – Христове очигледне поуке, 41, 42.
б. Колико је важно лично обрађивање срца? Јеремија 4:3,4.
„Причом о сејачу Христос жели да прикаже како различити резултати сетве зависе од земљишта у које се семе сеје. Сејач и семе су у сваком од четири наведена примера приказани позитивно. Тиме Христос указује на то да, уколико Реч Божја у нашем срцу и животу није извршила своје дело, узрок треба да тражимо само код себе. Резултат није изван наше контроле. Свакако, ми не можемо да мењамо сами себе, али имамо могућност да бирамо; на нама је да одредимо шта желимо да постанемо. Слушаоци који су упоређени с, као пут угаженим, каменитим или трновитим земљиштем, не морају да остану такви. Божји Дух стално настоји да разбије мађијску моћ залуђености, која држи људе привезане за пролазне овоземаљске интересе, и да у њима пробуди жељу за непролазним благом.“ – Христове очигледне поуке, 39.
Петак
6. април
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Ко је једино способан да схвати Христове поуке?
2. Како можемо да помогнемо слушаоцу чије је срце представљено земљиштем крај пута?
3. Неки радо прихвате истину, али не процене колико ће то да их стаје. Колика је цена тога?
4. Како нешто што је добро може да угуши драгоцено семе истине?
5. Шта ћемо приметити у погледу неких својих навика и карактерних црта док будемо проучавали Божју Реч? Шта с њима треба да учинимо?