Недеља
29. октобар
1. УСЛОВИ ОПРАВДАЊА
а. Под којим јединим условом грешник може бити оправдан? Дела 16:31; Галатима 3:11.
„Када Бог помилује грешника, опрости му казну коју заслужује и односи се према њему као да никада није сагрешио, Он га прима у божанско окриље и оправдава га заслугама Христове праведности. Грешник може бити оправдан само кроз веру у откуп дат кроз Божјег љубљеног Сина, који је постао жртва за грехе света на којем је почивала кривица. Нико не може бити оправдан властитим делима, каква год она била. Човек се може избавити од кривице греха, осуде закона и казне за преступ само кроз силу Христове патње, смрти и васкрсења.“ – Одабране поруке 1, 373.
б. Вера је услов под којим Бог опрашта грешнику и оправдава га. Како она делује? Матеј 15:22-28; Марко 9:20-24.
„Бог је нашао за сходно да одреди веру као услов помиловања грешницима – не зато што би се у вери налазила било каква сила којом бисмо заслужили спасење, већ зато што се вера може ухватити за Христове заслуге које су дате као лек против греха. Вера може да истакне Христову савршену послушност уместо грешниковог преступа и издаје.“ – Одабране поруке 1, 352.
Понедељак
30. октобар
2. ПРИМЕР ОПРАВДАЊА – АВРАМ
а. Како је праведност приписана Авраму? Какве заслуге имају дела у задобијању праведности? И Мојсијева 15:1,5,6.
„Нека буде свима јасно и разумљиво да својом заслугом створење није у могућности да оствари ништа у свом положају пред Богом или у Божјем даривању њему. Ако би вера и дела могли било коме да обезбеде дар спасења, онда би Створитељ био у обавези према створењу. Овде лежи прилика да се лаж прикаже као истина. Ако било који човек може да заслужи спасење нечим што ће учинити, онда се он налази у истом положају као и католик који чини покору за своје грехе. То значи да је спасење делимично дуг и може да се заслужи као плата. Ако човек не може никаквим својим добрим делом да заслужи спасење, онда оно мора бити у потпуности дело милости, и човек га прихвата као грешник, јер прихвата Исуса и верује у Њега. Оно је у потпуности бесплатан дар. Оправдање вером је изван сваке полемике. Све расправе се окончавају чим постане јасно да заслуге палог човека у његовим добрим делима никад не могу да му обезбеде вечни живот. Светлост која ми је дата од Бога ставља ову важну тему изнад сваког другог питања у мом уму. Оправдање је у потпуности дело милости и није производ било чега што пали човек може да учини.“ – Фаитх анд Wоркс, 19, 20.
б. На основу Аврамовог искуства, како се правда приписује грешнику? Римљанима 4:1-8.
„Праведност је послушност закону. Закон захтева праведност, и грешник је дужан показати је према закону, али он није у стању да је изврши. Једини начин на који може постићи праведност је кроз веру. Вером може пред Бога изнети Христове заслуге, а Господ послушност свог Сина приписује на рачун грешника. Христова праведност прихвата се уместо човековог неуспеха и Бог прихвата, прашта и оправдава верну душу која се каје, односи се према њој као да је праведна и љуби је као што љуби свог Сина. Тако је вером приписана правда, и помилована душа напредује из милости у милост, из светлости у већу светлост, те може с радошћу рећи: 'Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог, ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега, да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади' (Титу 3:5-7).“ – Одабране поруке 1, 352, 353.
Уторак
31. октобар
3. ЖЕНА СА ПРОБЛЕМОМ ТЕЧЕЊА КРВИ
а. Шта се десило на Исусовом путу ка Јаировом дому? Марко 5:22-27.
„Кад је Исус пролазио, (несрећна жена оболела од течења крви) пружила је руку и дотакла се само руба Његове хаљине. И у том тренутку је осетила да је исцељена. У том једном једином додиру била је усредсређена вера њеног живота и у истом тренутку су бол и слабост уступили место снази и савршеном здрављу...
„Спаситељ је разликовао додир вере од случајног додира непажљиве гомиле. Такво поуздање није смело проћи, а да не буде запажено. Он је желео да смерној жени упути речи утехе, које ће за њу бити извор радости – речи које ће бити благослов за Његове ученике до краја века...
„Он никоме није пружио прилику за претпоставку да сам додир Његових хаљина доноси исцељење. Исцељење не долази кроз спољни додир са Њим, него кроз веру која се чврсто држи Његове божанске силе.“ – Жеља векова, 328-330.
б. Шта је разликовало обичне додире мноштва људи и додир болесне жене на Његовим хаљинама? Марко 5:28-34.
„Радознала светина која се гурала око Исуса није примила никакво изливање животне силе од додира с Њиме. Али када је јадна и напаћена жена, која је била болесник дванаест година, у својој великој потреби испружила руку и дотакла се руба Његове одеће, осетила је исцељујућу моћ. Њен додир био је додир вере и Христос га је препознао као таквог. Знао је да је из Њега изишла сила... Вера која нас доводи у живи додир с Христом с наше стране мора да укључује највећу наклоност, потпуно поуздање и свеобухватно предање. Та вера ради кроз љубав и чисти душу. Она у животу Христовог следбеника доводи до истинске послушности Божјим заповестима; резултат живе везе с Христом биће љубав према Богу и љубав према људима.“ – Одабране поруке 1, 319, 320.
Среда
1. новембар
4. ИЗЛЕЧЕЊЕ ХРОНИЧНОГ ПАРАЛИТИЧАРА
а. Како је паралитичар одговорио на Господњу заповест? Шта ми можемо научити из његовог примера? Јован 5:1-9.
„Већ из самог библијског записа о томе како је Христос излечио овог болесника, можемо научити нешто о томе како треба веровати у Њега да би нам опростио грехе. Вратимо се на библијски извештај о парализованом човеку из Витсаиде. Тај је патник био сасвим беспомоћан. Својим удовима није се служио већ тридесет осам година, а Исус му ипак наређује: 'Устани, узми одар свој и ходи!' Болесник је могао да каже: 'Господе, послушаћу Твоје речи ако ме излечиш.' Али, не; он то није рекао; верујући у Христове речи, поверовао је да је већ излечен и одмах је покушао да устане. Желео је да хода, и проходао је. Поступио је по Христовим речима, а Бог му је дао снагу; болесник је оздравио.“ – Пут Христу, 45.
б. У чему треба да следимо пример овог човека коме је повраћено здравље? Марко 11:24.
„И ви сте као грешници у сличном положају. Не можете никаквим својим испаштањем избрисати грехе прошлости, не можете променити срце, ни својим напорима постати свети. Али Бог обећава да ће све то Он преко Христа учинити за вас. Верујте у то обећање. Признајте своје грехе и предајте се Богу. Покажите спремност и жељу да Му служите. Чим чврсто одлучите да учините то, Бог ће сигурно испунити на вама своју реч. Ако верујете у то обећање – верујте да су вам греси опроштени и да сте чисти – Бог ће то и учинити. Излечиће вас, као што је и парализованом човеку дао силу да хода кад је поверовао да је излечен. Ако верујете, то ће се стварно и догодити.
„Немојте чекати да осетите како сте оздравили, већ реците: верујем у то. То је тако, не зато што ја то осећам, него зато што је Бог то обећао...
„Услов за испуњење овог обећања је да ваше молитве буду у складу с Божјом вољом. А Божја је воља да нас очисти од греха, да нас учини својом децом и оспособи нас да живимо светим животом. За те се, дакле, благослове можемо молити, веровати да ћемо их примити, и захваљивати Богу што смо их примили. Наша је предност да приђемо Христу који ће нас очистити да бисмо пред Божји закон могли да станемо без стида и гриже савести. 'Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Исусу Христу и не ходе по телу него по Духу' (Римљанима 8:1).“ – Пут Христу, 45, 46.
Четвртак
2. новембар
5. ИСПОЉАВАЊЕ ВЕРЕ
а. Где морамо тражити, како бисмо примили веру? Са којом сврхом нам је она дата? Јеврејима 12:2; Јован 6:29.
„Иако грешник не може да се спасе својом снагом, он ипак мора нешто предузети да би обезбедио спасење. Христос каже: 'Који долази к мени нећу га истерати напоље' (Јован 6:37). Међутим, ми морамо доћи к Њему; и ако се кајемо за своје грехе, морамо веровати да ће нас Он примити и опростити нам. Вера је дар од Бога, али од нас зависи да ли ћемо је оживотворити. Вера је рука којом душа прихвата милост – понуђени Божји дар.“ – Патријарси и пророци, 450.
б. Како Павле објашњава веру? Које даље објашњење нам даје Дух пророштва? Јеврејима 11:1-3.
„Вера није темељ нашег спасења, али она представља велику благодат – око којим видимо, ухо којим чујемо, ногу којом ходимо, руку којом се држимо. Она представља средство, а не циљ. Кад је Христос дао свој живот да спасе грешнике, зашто да се не користимо том благодаћу? Ја се вером хватам за то, и та вера је суштина онога чему се надам, и доказ о ономе што је невидљиво. Ослањајући се на то и верујући, налазимо мир у Господу Христу Исусу.“ – Коментари библијских текстова, 639.
Петак
3. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Шта је неопходно како бисмо били оправдани?
2. Како можемо показати да се оправдање не задобија делима?
3. Коју поуку можемо извући из искуства жене у маси људи која се окупљала око Исуса?
4. Шта је оспособило болесника да прими благослов, а такође оспособљава и нас да примимо благослов?
5. Како можемо примити веру и имати користи од ње?